Nastanak i razvoj različitih alfabeta

Alfabet je skup znakova (slova) kojima se tvore i ispisuju reči i rečenice. Naziv "alfabet" potiče od naziva prva 2 slova starogrčkog alfabeta - alfa i beta. U prvim alfabetima koje čovek poznaje simboli kojima su ispisivane reči i rečenice predstavljali su određene stvari, životinje ili ideje. Ovi simboli razvijeni su kao način da se označe glasovi i reči govornog jezika. Iako su to bili prvi alfabeti najranijih ljudskih civilizacija, oni su veoma efikasno obavljali svoju svrhu - Sumerci su, na primer, poznavali više od 800 nealfabetskih znakova, ali su ih vremenom sveli na manje od 30.

Prvi alfabeti datiraju iz perioda od pre oko 3 600 godina sa područja Ugarita (danas Sirija) i Fenikije (danas obala Sirije i Palestine). Ovi najraniji alfabeti imali su oznake za sve suglasnike (oko 30), ali su izostavljali samoglasnike koji su se podrazumevali. Svoje zapise stvarali su šiljatim štapićima kojima su utiskivali slova u vlažne pločice gline.

Alfabet iz Ugarita - najstariji pisani alfabet za koji se zna, period oko 1300 g.p.n.e

Feničani su kasnije osmislili nove znake za svoja 22 slova, od kojih su neka identična današnjim slovima latinice (L i Q na primer). Ovaj podatak i nije toliko neobičan, znajući da su Feničani svoje pismo preneli Etrurcima, a ovi ga zatim, zajedno sa svojim jezikom, preneli starim Rimljanima. Hebrejski alfabet takođe vodi poreklo od feničanskog.

Starorimski zapis od pre 2000 godina - slova identična današnjoj latinici

 

Prethodna stranica