Ipak, ubrzo je javno objavio da je otkrio dvorac trojanskog kralja Prijama. Vest je odjeknula u Evropi, a naučnici su ga oštro napali i zlobno mu se podsmevali. Tada je odlučio da prekine dalja istraživanja. Ali, dan uoči napuštanja razrovanog brežuljka Hisarlik, Šliman je slučajno video kako se sunčeva svetlost odbija o nekakav predmet koji viri iz zgarišta i peska. Ispostavilo se da je to samo jedan komad od brojnih srebrnih i zlatnih skupocenosti koje će potom iskopati. Bio je uveren da je pronašao Prijamovu riznicu ili nakit lepe Jelene koju je oteo Paris. Tada je imao 52 godine i nikada u životu nije bio srećniji, jer je shvatio da je konačno ostvario svoj dečački san.

Ruševine Troje

Vest o ovom otkriću izazvala je sasvim suprotne reakcije javnosti od prethodnih i Šliman je stekao duboko poštovanje. U daljim istraživanjima Šliman je uspeo da pronađe i iskopine Agamemnonove Mikene, Orhomena i Tirinta. Zahvaljujući svojim otkrićima, Šliman je postao slavan, a najveću čast doživeo je 1877. godine kada ga je 30 naučnih društava Engleske pozvalo da održi predavanje najpoznatijim arheolozima sveta. Umro je 1890. godine kao jedan od najslavnijih arheologa svih vremena.

Prethodna stranica