Zanesenjaka i avanturista koji svoju mladost provedu tragajući za bogatstvom ili ispitujući neistraženo bilo je oduvek. Bilo je i onih malobrojnih koji su svoje zamisli i ciljeve, bez obzira koliko oni na prvi pogled izgledali suludi, uspeli da ostvare i njima obeleže istoriju čovečanstva.

Jedan od takvih bio je Nemac Hajnrih Šliman (1822-1890), čovek obdaren brojnim talentima, upornošću i snagom. Njegova autobiografija otkriva nam buran život koji bi teško izmislio i izuzetno maštoviti pisac avanturističkih romana. Rođen je u siromašnoj porodici protestantskog pastora koji je bio vatreni obožavalac Homera i njegovih dela. Tu svoju ljubav prema likovima Agamemnona, Ahila, Odiseja i Menelaja preneo je i na svog sina. Kada je imao samo sedam godina, Hajnrih je za Božić dobio knjigu "Opšta istorija". Svu njegovu pažnju zaokupio je samo jedan crtež - drevni grad Troja u plamenu. Upitao je oca da li je Troja zaista imala tako velike bedeme kao što su na slici i dobivši potvrdan odgovor, trijumfalno je uzviknuo da nešto te veličine nije moglo nestati bez traga i da će on to jednog dana pronaći.

Iako ga je siromaštvo primoralo da umesto učenja krene na trgovački posao, Šliman nije odustajao od svoje zamisli. Sa četrnaest godina radio je kao prodavac, nosač i čistač u jednoj radnji po osamnaest sati dnevno. Jednoga dana odlučio je da se posveti svojoj ideji i otputuje u Venecuelu. Jedrenjak kojim je isplovio zahvatila je jaka oluja i on se obreo na holandskoj obali. Hajnrih se zaposlio kao potrčko kod nekog brodovlasnika, a u slobodno vreme je učio strane jezike tako što bi naglas čitao odlomke iz knjiga ili udžbenika za samouke dok ih ne bi naučio napamet. Ubrzo je uvideo da je izuzetno talentovan za jezike i za samo godinu dana tečno je govorio i pravilno pisao na engleskom, francuskom, holandskom, španskom, portugalskom i italijanskom.

Ovo znanje obezbedilo mu je i bolje plaćeni posao, pa se sa nepunih 30 godina osamostalio i osnovao svoju vlastitu trgovačku firmu. U naredne tri godine savladao je još nekoliko jezika tako da je govorio ukupno 15 - pored već pomenutih, naučio je i poljski, švedski, norveški, češki, danski, latinski, starogrčki i savremeni grčki jezik.

 

Prethodna stranica