|
Najopasnija
među njima je olovasta rudoliska (Entoloma sinuatum). Utoliko
je opasnija što u prirodi postoje vrste iz istoga roda, njoj veoma
slične, a jestive. Dakle treba znati da ova gljiva raste isključivo
u mešanim listopadnim šumama u kojima je zastupljena bilo koja vrsta
hrasta, a boja listića joj je ružičasta. Ipak, u kasnu jesen na istom
staništu se javlja maglenka (Clitocybe nebularis), koju neki
ljudi beru radi jela. Od olavaste rudoliske se razlikuje bojom svojih
listića – oni su sasvim beli i veoma jakim i gotovo neprijatnim mirosom
na antibiotik. Zbog tog mirisa mnogima je neprivlačna. Inače je veoma
lekovita, ali teža za varenje.
|
