Rimska civilizacija će, po svojim graditeljskim poduhvatima verovatno zauvek ostati upamćena kao jedna od nedostižnih i neprevaziđenih. Nikada, ni pre ni kasnije, do današnjih dana, nisu izgrađeni toliki gradovi, utvrđenja, putevi, pozorišta, biblioteke, ulice, kanali. U to vreme nastale su i neke građevine koje su ljudi prvi put u istoriji stvorili, na primer javna kupatila, bazilike, slavoluci, mostovi, akvadukti, amfiteatri. (Možda vam neke od ovih reči nisu poznate: akvadukt je rimski naziv za vodovod; bazilika je u starom Rimu označavala sudnicu, tržnicu i prostor za skupove; slavoluk je lučni prolaz čija je svrha da krasi gradski prostor; obično je ogroman, napravljen od kamena, sa puno ukrasa; namenjen je i slavljenju vojskovođe kome je posvećen; amfiteatar je scena kružnog oblika, za razliku od teatra, to jest, pozorišne scene koja je polukružna.) Toga zaista ima mnogo i ovde ćemo pomenuti samo neke od tih građevina.
Rimska umetnost se u mnogo čemu ugledala na umetnost starih Grka i zato mnogo na nju i podseća. Osvajajući Grčku, Rimljani su u svoju umetnost počeli da unose mnoga obeležja grčke umetnosti. Rimski vojnici su kupovali, otimali, a ponekad možda i dobijali na poklon razna umetnička dela starih Grka koja su nosili u svoju domovinu. Često su u Rim odvodili i same grčke vajare (ponekad kao robove) da bi tamo radili za vladara. Rimljani su voleli da slikaju, pa su tu svoju sklonost i umeće koristili na razne načine. Na primer, tokom povorki u čast vojnih pobeda po ulicama su nošene slike na kojima su bile prikazane scene ratovanja rimskih legija. Voleli su da oslikavaju zidove svojih domova - najbolje su očuvane zidne slike iz Pompeje koje ilustruju prizore iz svakodnevnog života, iz priča o bogovima...

Prethodna stranica