VERONAUKA

"Pouke za odrasle pred krštenje"

- Odlomci iz knjige protonamesnika Vaja Jovića -

Knjigu "Pouke za odrasle pred krštenje" Vaja Jovića možete kupiti u hramu Sv. Aleksandra Nevskog, ul. Cara Dušana 63 u Beogradu.

priredila: Sanja Jović

Pouka peta

Šta znači reč mesija?

Jevrejskog je porekla i znači izbavitelj i spasitelj. Kroz celi Stari zavet očekuje se izbavitelj sveta - Mesija koji će spasiti narod od greha i večne smrti. To se ispunilo u ličnosti Gospoda Isusa Hrista. Zato je Isus Hristos mesija.

Rođenje Hristovo

U vreme kada je Isus trebalo da se rodi, ispunilo se Jakovljevo proroštvo: Jevreji su tada pali pod upravu Rima. U ime ondašnjeg rimskog cara Avgusta u jevrejskoj državi je vladao tuđinac car Irod.

Car Avgust je naredio da se u celoj državi izvrši popis i prebrojavanje stanovništva. Zbog toga je svaki Judejac bio dužan da ide u grad iz kojeg su bili njegovi preci. Djeva Marija i starac Josif bili su iz plemena Davidova, a preci cara Davida živeli su u Vitlejemu judejskom, tako da su ovo dvoje, radi popisa, iz Nazareta otišli u Vitlejem.

Kada su stigli u Vitlejem, tu je već bilo mnoštvo sveta radi popisa, pa behu zauzeta sva mesta za prenoćište. Zato oni zanoćiše u jednoj praznoj pećini u okolini Vitlejema, gde su pastiri zatvarali svoja stada. Oko ponoći, pećina se zasija izvanrednom svetlošću, jer tada se rodi Spasitelj sveta, Emanuil, Bogočovek, Isus Hristos, Sin Božiji. Majka ga povi u pelene i metnu na slamu u jasle. Prvi koji su objavili rođenje Mesije pastirima bili su anđeli koji su u horu proslavljali Boga: "Slava Bogu na visini, i na zemlji mir, među ljudima dobra volja" (Luka 2,14). Posle anđela Hristu se pokloniše pastiri koji su u blizini napasali svoja stada. Kada se Hristos rodio, u to vreme se na istoku pojavila velika i sjajna zvezda. Tri mudraca sa istoka, koji su bili zvezdari, to su primetili a znali su i proroštva o rođenju Mesije. Rukovođeni proroštvom proroka Miheja da će se u Vitlejemu Judejskome roditi Hristos, mudraci vođeni zvezdom, došli su i poklonili se detetu Hristu darivajući ga zlatom, tamjanom i smirnom.

Prolazeći kroz Jeruslim, mudraci su se susreli sa carem Irodom. Irod ih je zamolio da se vrate kad se poklone novorođenom caru Judejskom, te da mu kažu gde je dete da mu se i on pokloni. Ne shvatajući da je Isus Bogočovek i Mesija, car Neba i zemlje, pobojao se da će mu preoteti presto. Irod je na tako lukav način hteo da pogubi Isusa. Mudraci sa istoka nisu se vratili u Jerusalim, već poučeni anđelom koji im se javi, odoše drugim putem. Tada Irod naredi da se u Vitlejemu pogube sva muška deca do dve godine, računajući da će među njima ubiti i Isusa. Anđeo Gospodnji u snu se javio Josifu i rekao mu da uzme dete i mater njegovu te da ide u Egipat, jer Irod želi da ubije dete. Tako je Sveta porodica izbegla u Egipat i tamo su ostali dok Irod uskoro nije umro.

Naša pravoslavna crkva praznuje dan rođenja Hristova 7. januara (ili 25. decembra po starom, julijanskom kalendaru). Praznik rođenja Hristova naziva se Božić. Dan uoči Božića, Badnjidan, vezan je za proslavu Božića. On je njegova najava i predstavlja onu noć u kojoj je Hristos rođen, kada su pastiri palili vatre i kada se nad samom pećinom pokazala neobična svetlost. Zato se seče badnjak i pali božićno drvo. Tada se unosi slama u kuću u znak sećanja na rođenje Hristovo na slami, i sprema se božićni hleb - česnica.