Osam dana posle rođenja Sina Božjega nadenuše detetu ime Isus, što znači Spasitelj. Tako anđeo beše rekao Svetoj Djevi Mariji.

Kad je Isusu bilo četrdeset dana, Sveta Djeva Marija i Josif donesu Ga u hram da Ga po zakonu posvete Bogu.
Na to uđe u hram sedi sveštenik Simeun. To je bio pravedan i pobožan čovek i Sveti Duh mu beše kazao da neće umreti, dok ne vidi Hrista Spasitelja. I toga dana reče mu Sveti Duh da dođe u crkvu, jer će tu naći Hrista. Simeun priđe, uze dete na svoje ruke i hvaleći Boga reče: „Sada otpuštaš s mirom slugu svoga, Gospode, po reči svojoj; jer videše oči moje Spasenje tvoje". Ovo znači da sada Simeun može mirno da umre, jer je video Spasitelja, kao što mu beše Sveti Duh rekao.
Zatim se Sveta Djeva Marija i Josif sa Isusom vratiše u Vitlejem.

Za uspomenu za ovaj susret Simeunov sa Sinom Božjim imamo praznik Sretenje, koji se praznuje 2.(po starom) 15. februara po novom kalendaru.

Prethodna stranica