Rast i razvoj deteta rezultat su genetskih činilaca, ali i drugih faktora od kojih je najvažnija pravilna ishrana. Najbolja hrana za odojče je majčino mleko, ali se smatra da mu posle 9 do 11 meseci ono više nije potrebno. Do tada dete treba naviknuti na sve ukuse, kako bi do godinu dana starosti sasvim prešlo na usitnjenu hranu. U tom uzrastu dete treba da jede gotovo sve namirnice, a da majčino mleko zameni kravljim mlekom i drugim mlečnim proizvodima - jogurtom i kiselim mlekom. Dobre i loše navike stečene u detinjstvu ostaju do kraja života, a nepravilna ishrana može ostaviti značajne posledice.

Veoma je važno da, sem hleba koji se svakodnevno preporučuje, ostale proizvode ne treba ponavljati više od 2 do 3 puta nedeljno, jer se to može manifestovati kao neuhranjenost, ili suprotno, gojaznost. Jednoličnost ishrane prati i nedostatak belančevina i gvožđa, vitamina C i B, što utiče na slabljenje imuniteta, lošiji rad nervnog sistema i slabiji rast.

U dnevnoj ishrani ručak spada u glavne obede i njegova energetska vrednost bi trebalo da podmiruje do 35 % ukupnih dnevnih energetskih potreba. Glavno jelo treba da sadrži uglavnom povrće, a meso nije obavezno. Supe i čorbe takođe nisu neophodne, naročito kod dece koja slabije jedu, jer zasićuju i opterećuju želudac.Salate su veoma važan deo ručka i najbolje je začiniti ih sa malo ulja i limunovog soka umesto sirćeta. Sastavni deo ručka mogu biti i sir, voće i kolač, ali se oni mogu dati i kao izdvojeni obrok - popodnevna užina. Kuvana jela ne smeju biti preslana niti preljuta, ne smeju imati jaku zapršku, biti isuviše topla ili hladna, jer to može dovesti do crevnih poremećaja.