Pored puta,
na ulasku u šumu, danima je stajao jedan pas, koji bi kada god
neko prođe počinjao da galami, viče...
-Šta je?... Šta me gledaš?... Prolazi... Misliš da si mnogo važan?...
Šta ti je to u torbi?... Gde si krenuo?
Neki bi mu sa istim tonom vraćali, neki su se i pravdali, bilo
je i onih koji bi se posle svađe okrenuli i vratili. Jednog dana
naiđe sova. Pas poče onim istim svadljivim glasom. ali sova se
nije ni okrenula prema njemu, već je nastavila put dalje... Ovom
bi krivo i poče još jače da galami na ostale koji su posle sove
naišli.
Posle nekog vremena sova ponovo naiđe. Pas, koji je ležao u hladu
brzo poskoči i poče da viče, reži, ali sova kao da je gluva...
Razjareni pas onda stade da preti sovi da više ni jednom ne sme
da prođe ovim putem inače će loše da se provede.
Narednog dana sova je opet krenula istim putem. Pas je opomenu
na pretnju od juče, ali ona ga nije ni pogledala već laganim korakom
ode u pravcu guste šume.
Do večeri je pas režao, vikao, zaletao se prema ostalim prolaznicima,
ali ujutru ga više nije bilo pored puta na ulasku u šumu. Neki
su rekli da su ga sreli na sasvim drugom kraju šume, ali izgleda
da je i odatle otišao.
autor: Goran
Despotović :
