Magarac Ušadin Ćuborepić živeo je lepo na okruglom ostrvcetu. Bio je slobodan, mogao je da radi šta mu je volja, a hrane je bilo u izobilju. Ipak, Ušadin nije bio zadovoljan.

"Sedi gde i sediš i tkaj što i tkaš!" - rekao mu je po narodski galeb Kljunoslav Lepoletović.

"Ostav' se, Lepoletoviću, narodskih izreka, - odgovorio je Ušadin. - Odoh ja u svet. Ovde je dosadno!"

Bućnuo je u more i otplivao na drugo ostrvo, mnogo veće od njegovog.

Ali - nije se čestito ni osušio od vode, kada je naišao na jednog surovog vodeničara, koji ga je odmah uhvatio i vezao. Potok na kome se nalazila njegova vodenica beše presušio, pa je uzeo magarca da mu okreće vodenični točak. Jadni Ušadin znojio se i mučio, a za hranu dobijao tek pregršt-dve mekinja!

"Pametno je govorio Kljunoslav!" - jadao se sam sebi, ali kasno.

I tek kad je potok naproleće nabujao, magarac je uspeo da pobegne na svoje rodno okruglo ostrvce, gde je opet živeo u miru.

Ilustracija: Igor Marinković