Svi su ih znali kao skromne i vredne, ponajviše zahvaljujući njihovom
ocu koji bi do kasno radio u svojoj maloj obućarskoj radnji. Takvi
su ostali i posle njegove smrti, dok je majka vodila brigu o njima.
Ali i ona nije dugo poživela.
Kako je vreme prolazilo sestra i brat su se navikli da žive sami.
Sestra, kao starija, vodila je brigu o kući i o svom bratu. Kada
su potrošili ušteđevinu, koja im je ostala od roditelja, ona je
počela da čisti i sredjuje po obližnjim kućama, a radila je i
poslove u polju. Povremeno je sa njom odlazio i brat da radi lakše
poslove. U dva navrata je odbila prosce, jer nije htela da ostavi
brata, još nedovoljnog stasalog za život i rad. A i brat je prema
njoj bio iskren i pun ljubavi. Često bi joj donosio poljsko cveće
ili prelepe poljske ptice, koje bi hvatao, a ona držao u kavezu
ispred kuće. Bio je medju najboljim đacima, jer je znao da njegova
sestra to najviše voli.
Sa godinama brat se promenio. Nije više hteo da pomaže sestri.
Popustio je sa učenjem u školi, a posle nekog vremena prestao
je i da odlazi na časove. Sestra ga je molila da to ne čini ali
je on nije slušao. Počeo je da odlazi od kuće i da se do kasno
u noć zadržava po kafanama i drugim sličnim mestima. Od nekih
komšija čula je da je počeo da se kocka.
Vreme je prolazilo, a brat je postajao sve suroviji prema sestri.
Znao je da je uvredi, da je omalovaži pred drugima, da joj se
podsmeva zato što je skromna što nigde ne izlazi. A ona je uglavnom
radila po drugim kućama, da bi zaradila dovoljno novca za njegovu
odeću i provode. Sav novac mu je davala i ako je znala da će ga
odmah odneti da se kocka.
-Evo uzmi. Zaradila sam dva novčića. Platila mi je komšinica koja
živi kod mosta. Nemoj sada da odmah odeš u kafanu. Sačuvaj novac,
trebaće ti za školovanje... Nikoga kocka nije učinila čovekom.
Vidiš kako je prošao onaj sajdžija koji je i radnju i onako veliku
kuću izgubio na kartama, a sada mu deca prose po ulici.
-Nisam ja sajdžija. Daj novac. Nemoj da me čekaš, doći ću kasno.
Od pre nekog vremena počeo je svoje kartaško društvo da dovodi
kući. Sestra bi ih služila, ali kada je počela da im prebacuje
da je kocka porok, da je za sve njih bolje da uzmu da se zaposle
ili da nastave školovanje, brat bi je izbacio iz kuće, dok se
ne završi partija karata.
Dok je tako jedne noći šetala, po obližnjoj šumi, naiđe na onižeg
starca, kako sedi na panju i jede jagode.
-Otkuda tako lepa i mlada devojka sama u šumi u ovo doba?
Devojka mu ništa ne odgovori, već nastavi da se šeta. Posle nekoliko
metara, samo na drugom panju, ponovo vide istog starca.
-Vidim da si zbog nečega zabrinuta i tužna. Ne priliči ti. Treba
da se veseliš. Kaži zašto si toliko nevesela?
-Nisam... Malo sam umorna. – Devojka se nije uplašila starca,
ali nije htela da sa njim razgovara i da mu poveri svoju muku.
Narednog dana brat ponovo dovede svoje društvo i reče sestri da
može da izađe i da se ne vraća brzo, jer planiraju da igraju do
kasno u noć. Ona je pokušala da ga odgovori od te ideje, ali on
nije hteo da je sasluša, već je brzo zatvorio vrata za njom. Ponovo
je otišla u obližnju šumu da prošeta. Na istom onom mestu, kao
i sinoć sedeo je starac.
-Znao sam da ćeš doći. Ja mogu da prepoznam kada je neko tužan
i kada je povređen od svojih najrođenijih. Ispričaj mi šta nije
u redu.
-Roditelji su mi rano umrli. Ostala sam sama sa mlađim bratom.
Godinama smo lepo živeli i ako često nismo imali dovoljno novca
ni za hleb. On je bio među najboljim učenicima. Ali kada je stasao
u mladića potpuno se promenio. Počeo je da se kocka. Svake večeri
dovodi po nekoliko ljudi, sa kojima se kocka do ranog jutra. Mene
istera napolje, jer mu stalno prebacujem zbog takvog načina života.
-Uzmi ova tri novčića. – Starac iz zakrpljene torbe, koja je stajala
pored njega, izvadi tri novčića. – Reci mu da si to zaradila i
da mu ih daješ, da bi imao još više novca za kockanje.
Sutradan sestra je dala bratu novac, a on ga bez i jedne reči
zahvalnosti uze. Cele večeri je dobijao na kartama. Bio je veoma
srećan. Ali u vreme kada je on počeo da dobija novac na kartama
sestra je osetila jake bolove u stomaku. Kada je pokušala da kaže
bratu za bolove, on joj je odgovorio da ga ne uznemirava i da
može da izađe u šetnju.
Nesrećna i pomalo povijena od bolova krenula je prema šumi, u
kojoj je opet srela starca. Pogledao je u njeno tužno i bolno
lice, a ona je samo oborila pogled.
-Da li si mu dala onaj novac?
-Jesam.
-Onda evo ti još tri novčića, pa mu ih daj i opet mu reci da si
ih zaradila čisteći po kućama.
Sestra htede da ga upita zašto da mu još ona daje novac, sa kojim
će brat da joj se kocka, ali nije stigla jer je starac nestao.
Ujutru, kada je brat ustao ona mu pripremi doručak i dade mu tri
novčića, koje je uzeo bez zahvalnosti i pitanja odakle joj.
Čim su mu uveče došli poznanici, da se kockaju, brat naredi sestri
da im pripremi nešto za jelo i da im donese piće. Sve se dešavalo
kao i prethodne večeri, on je uspeo da dobije novac od ostalih
kockara. Koliko je bio zanesen igrom i novcem, nije ni primetio
da mu je sestra legla u krevet, jer više nije mogla da podnese
jake bolova, već je mislio da je ponovo izašla napolje.
Sledećeg dana, kada se probudio, zatražio je od sestre ponovo
tri novčića. Kako je ona bila iznemogla i ubledela rekla mu je
da nije imala snage da izlazi napolje, već neka on ode do obližnje
šume u kojoj će sresti starca koji će mu dati tri novčića, koja
je ona zaradila. Brat nije ni pogledao bolesnu sestru, već brzo
ode do šume da potraži starca i da uzme novac.
-Ti si starac što duguje mojoj sestri novac?
-Jesam... Što ona nije došla?- Starac se nije iznenadio kada je
čuo da ona nije mogla da dođe.
-Ne znam, valjda ima nekih obaveza. Imaš li ti taj novac ili nemaš?
-Imam. – Starac iz zakrpljene torbe izvadi tri novčića i dade
ih mladiću, koji bez zahvalnosti i reči pozdrava ode.
Otišao je pravo u kafanu, gde se kockao do večeri. Kući je doneo
punu kesu novca. Sestra je ležala u krevetu gotovo na samrti.
Celoga dana nije ništa jela. Srećan i uzbudjen zbog tolikog novca,
koji je doneo, nije je ni primetio u kući.
Ujutru brat ustane i počne da doziva sestru, da dođe i da mu spremi
nešto za jelo. Ali kada se nije odazivala, on je potraži u njenoj
sobi. Jedva je disala, bila je potpuno iznemogla. Nije bila u
stanju ni da otvori oči i pogleda brata. Kada je vide onako bolesnu
i bledu, brat se sažali nad sestrom, jer ga u tom trenutku podseti
na majku. Otišao je kod lekara koga poznaje iz kafane, u kojoj
su se kockali. Lekar joj prepiše nekoliko lekova, koji su bili
dosta skupi. Brat joj dade lekove i ponovo ode kod svog društva.
Kada se vratio primetio je da sestri nije bolje. Odlučio je da
potraži boljeg lekara i otišao je po njega u drugi grad. Ovaj
lekar pregleda sestru, prepiše joj lekove, ali i od njih joj nije
bilo bolje.
Jedne večeri ga ponovo pozvaše poznanici sa kojima je kockao.
Sačekao je da sestra zaspe, a onda se uputio prema kafani. Stigao
je tek pred zoru. Bio je ljut što je kuća nesređena i što nema
ništa za jelo. Ušao je u sestrinu sobu da vidi da li joj je bolje
i da joj kaže da sutra ustane i da sredi kuću. Ali ona je jedva
disala. On ponovo pozove lekare.
Po prvi put je osetio sažaljenje prema bolesnoj sestri. Počeo
je da se priseća vremena kada su se zajedno igrali i kada su zajedno
odlazili da rade i kao su se radovali njegovim dobrim ocenama
u školi. Nije ni primetio kada je, šetajući se naredne večeri,
došao do obližnje šume, u kojoj je, na jednom panju, sedeo starac.
-Što si tužan mladiću? Nisam navikao da te vidim zabrinutog?
-Sestra mi je ozbiljno bolesna, a ja ne znam kako da joj pomognem.
Kada bih mogao da uradim samo delić onoga što je ona učinila za
mene, čini mi se da bi joj to najviše pomoglo, ali ja ne znam
kako.
Starac iz, one njegove, zakrpljene torbe izvadi tri novčića i
dade ih mladiću.
-Idi do Sive planine, tamo ćeš naći starca koji od korena planinskih
cvetova pravi čajeve. Kaži mu da sam te ja poslao i od njega kupi
jednu kesu čaja. Svakoga dana kuvaj sestri čaj i provodi vreme
sa njom. Ukoliko ne budeš pored nje čaj neće moći da deluje. Mladić
tako i učini.
Danima je sestri davao po gutljaj čaja. Dok bi spavala donosio
bi joj šumsko cveće, a u kavezima, koje je uneo u kuću, nalazile
su se ptice, koje su po čitav dan, svojim cvrkutom, ispunjavale
njenu sobu. Sa prvim prolećnim danima, izašla je sa bratom u šetnju,
do obližnje šume. Na panju, ispod velike breze, više nije bilo
omalenog starca. Kasnije su čuli, od nekih putnika da su ga videli
u sličnoj šumi, nedaleko od drugog grada, u kojem je neki mladić
potrošio celo očevo imanje, za kratko vreme, a otac mu leži u
postelji bolestan, dok taj mladić i dalje radi po starom i ne
okreće se na bolesnog oca.
autor: Goran Despotović
Ilustraciju priredila: Milena D.
