bajka

Trgovac i golub

Vraćala se dva trgovca, kasno uveče, iz grada, gde su nabavljali novu robu, za svoje prodavnice. Uz put su pričali ko je koju robu kupio, kako je ko prošao u kupovini i šta planira da odmah iznese na prodaju, a šta će da sačuva za vašar, koji uskoro treba da se održi u njihovom mestu.

Stariji i bogatiji trgovac se hvalio kako je uspeo da kupi najlepšu svilu, koju niko u njihovom mestu nema i kako će na njoj dobro da zaradi. Mlađi je uglavnom ćutao, zato što ovom prvom već mesec dana duguje novac, koji ne zna kako da vrati. Novac, koji je pozajmio, samo je jednim delom utrošio na trgovinu, a sa drugim delom novca morao je da plati školovanje svom sinu, koga je upisao u zanatsku školu.

-Ne moram da te podsećam da za pet dana ističe rok za vraćanje duga.- Obrati se stariji trgovac u jednom trenutku.

-Ne... Samo ne znam hoću li sakupiti da ti sve vratim.

-A ti vrati glavnicu, a kamatu možeš kroz petnaest dana. Samo da znaš da ću ti na tu kamatu zaračunati novu. Od nečega mora da se živi.

-Kako bi bilo da mi ceo dug odložiš za još jedan mesec? Možda i meni krene prodaja. – Zamoli mlađi trgovac.

-To ne mogu. Ako novac ne vratiš za pet dana, moraću da ti uzmem radnju.

-Ako to uradiš neću imati čime da hranim porodicu.

-Ko nije sposoban da sam vodi trgovinsku radnju, neka se zaposli kod drugog, kao pomoćni radnik.

Mladi trgovac više nije mogao da moli, jer je znao da šta god on pokuša, da stariji neće da pristane, osim da mu vrati novac ili da ga zaduži sa još većom kamatom. Kada su bili na samom ulazu u grad , na putu primetiše goluba kome je jedno krilo polomljeno. Stariji trgovac pođe štapom da ga udari i skloni sa puta, ali mu mlađi ne dozvoli, već se sažali na goluba i stavi ga u svoju torbu. Nedugo zatim trgovci su se rastali bez reči i svaki je otišao u svoju prodavnicu, da istovari robu i pripremi je za prodaju.

Mladi trgovac je uzeo svoje knjige i počeo je po ko zna koji put da se preračunava. Koju god računicu da izvede nikako nije imao dovoljno novca i za prodavnicu i za svoju porodicu. Ako zatvori prodavnicu tek onda ostaje bez ičega, a ako novac ponese deci doći će stariji trgovac po dug. Dok je o tome razmišljao seti se goluba i izvadi ga iz torbe. Golubu je levo krilo bilo polomljeno. Trgovac mu je oprao krilo, a onda je uz pomoć jedne grančice i nešto krpa umota ranjeno krilo. Zatim je uzeo malo hleba i vode i nahranio ga je. Nedugo zatim golub se uspravi. Trgovac mu je ostavio još malo hrane, a onda je zaključao prodavnicu i otišao je kući.

Narednog dana nije uspeo gotovo ništa da proda, jer su ostale prodavnice mnogo bolje opremljene i imaju raznovrsniju robu. Kad je palo veče zaključao se u svoju radnju i ponovo je počeo da se preračunava. Golub je stajao na obližnjoj polici i posmatrao je trgovca, a onda skoči sa te police na njegov sto.

-Vidim da si pošten i vredan čovek, ali i da ti poslovi ne idu najbolje. – Progovori golub. – Ja mogu da ti pomognem, kao što si i ti meni pomogao.

-Kako? - Jedva uspe da izgovori trgovac od silne zbunjenosti i neverice.

-Evo kako. – Golub mahnu krilima i na stolu se odjednom stvori deset zlatnika. – Ako uspeš da, na pravi način, iskoristiš ovaj novac, isto toliko ćeš sutra i zaraditi.

Trgovac nije imao kud nego pristade. Kada je stigao kući nije o ovome rekao ni ženi ni deci, samo je još jednom pogledao u svoj novčanik da se uveri da je novac stvaran.

Sutradan je otvorio prodavnicu u isto vreme kao i svakog jutra. Do podneva mu niko nije ušao u radnju, a kamoli da je nešto uspeo da proda. Ali, tačno u dvanaest sati u prodavnicu je ušla devojka i počela je da razgleda haljine. Kada je odabrala jednu odjednom je počela da plače.

-Zašto plačeš, da nisi bolesna? – Upita je trgovac.

-Ne. – Odgovori devojka. – Treba da se udam. Moj mladić je iz bogate porodice, a ja iz siromašne. Šta će njegovi roditelji da pomisle kada me vide u staroj haljini? A možda me i on zbog toga omrzne.

-Nemoj da budeš tužna. Ti si mlada i lepa i takav treba da ti bude i život... Evo uzmi haljinu. Platićeš mi jednog dana, a i ako neplatiš, neću zbog toga propasti.

Devojka se zahvali uze haljinu i radosno ode kući. Nekoliko minuta nakon toga u prodavnicu počeše da dolaze razni kupci. Neko je tražio odeću, neko alat, poneko je kupio nešto od hrane, uglavnom sve do same noći trgovac nije mogao da digne glavu od posla. Kada je zatvorio prodavnicu i seo da prebroji pazar, video je da je zaradio deset zlatnika. Golub je za sve to vreme stajao pored njega, a onda je u jednom trenutku mahnuo krilima i na stolu se pojavi gomila od dvadeset zlatnika.

-Danas si pametno uradio. Sutra i ovaj novac može biti tvoj, ako postupiš na pravi način.

Trgovac je jedva čekao da svane i da ode u radnju. Celo pre podne je očekivao da će ponovo da se pojavi neko sličan onoj devojci od juče. Negde pred podne u prodavnicu uđoše dva dečaka, dosta neugledna. Dok je jedan trgovca stalno zapitkivao o visini cene robe, onaj drugi je pokušao da ukrade nešto hrane, ali ga je trgovac primetio.

-Mislili ste mene da pokradete. – Uhvati trgovac, onog koji je pokušao da ukrade, za uvo.

-Nemojte molim vas samo da nas prijavite. Ovo nam je prvi put u životu da krademo. – Poče da ga moli onaj drugi dečak. – Hteli smo da uzmemo nešto hrane za našu bolesnu sestru. Majka nam je umrla, a otac je sve izgubio zbog pića. Sami se snalazimo već godinu dana. Nekako smo uspevali sve dok nam se sestra nije razbolela.

Trgovac se zagleda o u dečakove oči i shvati o je da on govori istinu. Uzeo je hleb, meso i jabuke i dao ih je dečacima.

-Dođite i sutra i prekosutra, sve dok vam sestra ne ozdravi, a onda, ukoliko još budem imao ovu prodavnicu, zaposliću vas kod mene, ili ću vam pomoći da nađete neki drugi posao.

Tek što su dečaci izašli iz radnje, a ono kao i juče, počeše da dolaze sa svih strana i da kupuju. Pored prodavnice je prolazio stari trgovac i kada je vido da je unutra mnogo naroda koji kupuje, iznenadi se, jer je očekivao da mladi trgovac propadne i da on uzme njegovu trgovinu. Uveče je zatvorio prodavnicu i kada je prebrojao pazar bio je u zaradi tačno dvadeset zlatnika.

-Sada imam dovoljno novca da vratim dug. Ne znam kako da ti zahvalim golube?

-Isto kao i do sada. – Reče golub i ponovo mahnu krilima, a na stolu se pojvi tridest zlatnika.

Sve ovo je krišom, kroz prozor, posmatrao stari trgovac, kome je tokom dana bilo sumnjivo kako to da odjednom, u ovu prodavnicu, dolazi toliko mušterija. Kada je mladi trgovac zaključao radnju i otišao svojoj kući, stari se, kroz prozor, uvukao u magacin radnje. Usnulog goluba je prekrio džakom i odneo ga u svoju prodavnicu.

-Hajde golube probudi se. – Poče stari trgovac da drma goluba. – Ponudi i meni isto što si ponudio i onom trgovcu.

Golub pogleda starog trgovca, a onda mahnu krilima i na stolu se pojavi deset zlatnika.

-Ako uspeš, da na pravi način, iskoristiš ovaj novac, isto toliko ćeš sutra i zaraditi.

Sutradan ujutru je mladi trgovac došao u svoju prodavnicu i u prvom trenutku se iznenadio kada je video da nema goluba. Ali kada je zapazio da je prozor jednim delom otvoren, pomislio je da je golub ozdravio i da je odleteo svojim putem. Bilo mu je žao što je otišao bez pozdrava i što mu se nije dovoljno zahvalio, za sve što je za njega i njegovu porodicu uradio. Nastavio je da sređuje radnju. Posle izvesnog vremena ušao je neugledan čovek, ne tako star kao što deluje na prvi pogled.

-Ja sam otac onih dečaka, koje si juče nahranio i po kojima si poslao hranu za moju bolesnu kćer. Došao sam da ti se zahvalim.

-Ne moraš mi se zahvaljivati. – Reče mladi trgovac. – Evo, uzmi deset zlatnika i kupi sebi novu odeću. Kada se središ potraži neki posao, pa budi od koristi svojoj deci. A za novac ne brini. Vratićeš mi kada budeš bio u prilici.

Ovaj nesrećni čovek još nije uspeo ni da izađe iz prodavnice, a već su počeli da ulaze i da traže, odeću, alat, hranu... Mladi trgovac je morao da pozove svog sina da mu pomogne, jer sam nije mogao da usluži sve mušterije.

Otprilike u isto vreme, kada je kod mladog trgovca ušao onaj nesrećni čovek, kod starijeg u prodavnicu uđoše dva slepa prosjaka.

-Šta vi tražite ovde? - Ljutito ih upita trgovac.

Jedan od prosjaka iz džepa izvadi dva novčića.

-Mi bi, ako može, da dobijemo nešto hrane za ovaj novac?

-Vi to nazivate novcem. Tu nema ni za pola parčeta hleba, a kamoli za nešto drugo. Što ste doši ako nemate para. Ja milostinju ne delim. Izađite odmah napolje da mi ne plašite ostale mušterije.

Prosjaci povijene glave izađoše napolje. Od tog trenutka, pa sve do večeri u prodavnicu niko nije ušao. Trgovac nervozan i besan zatvori radnju, po prvi put od kako postoji bez pazara. Ušao je u magacin, u koji je prethodnog dana zatvorio goluba, ali na stolu nije bilo deset zlatnika već deset kamenčića.

-Gde je zlato? – LJutito i besno se trgovac obrati golubu.

-Izbacio si ga zajedno sa onim slepim prosjacima.

Stari trgovac uze kamenčiće da sa njim gađa goluba, ali on brzo uzlete, jer mu se krilo već oporavilo i kroz otvoren prozor magacina izlete napolje.

Kako je vreme prolazilo prodavnica mladog trgovca je napredovala. Uspeo je da iškoluje svoju decu. Često su mu dolazili, da mu pomažu, ona dva dečaka, koje je zatekao u krađi, kao i njihov otac, koji se zaposlio i koji je počeo da vodi brigu o svojoj deci. Ona devojka, kojoj je poklonio haljinu, udala se za mladića koga je volela i povremeno ih viđa, kako sa decom šetaju.

Goran Despotović