Pravedna sudba za neke grehe kazni Svetog Simeuna te uđe u nj hala proždrljiva. Od toga doba običan ručak Svetom Simeunu bejaše pečen vo i u volu ovan, i u ovnu kokoš, a u kokoščici jaje – i od svega toga iza njegovoga ručka ne ostajaše ništa. Jedan put dođe Sveti Simeun u Hilandar, pa u dugom razgovoru sa Svetim Savom ogladni i stane hitati da ide da ruča, ali ga Sveti Savo veštim razgovorom zadrži, dok hala u njemu sasvim ne ogladni i mnogo ga umori, Onda mu Sveti Sava pruži poskuricu, a iz Svetog Simeuna zinu hala i obvinu poskuricu. Sveti Sava dokopa tad halu rukama za vrat, izvuče je iz njega i baci u more. I od tada ne mogaše Sveti Simeun ni celu kokošku da pojede.