Dočepo se mali brata

Očevoga sata,

A sat je od zlata,

Pa ima i vrata.

Ala je to lepo!

 

A na uvo kad ga metne,

Tad se čuje neka zveka,

Sat govori: Tika-taka!

Brata misli, hoće mleka.

Ala jeto mudro!

 

Zalio ga slatmim mlekom

Nekoliko puti,

Brata misli, sat se nejo,

pa sad zato ćuti.

Al' se razumemo!

 

Sad su puni obadvoje,

I sataič i brata,

Obadvoje sada ćute,

A kad dođe tata

- Al' će biti gužve!

 

(Jovan Jovanović - Zmaj)