Taši, taši

Taši, taši, tanana,
Evo jedna grana,
A na grani jabuka
Kao molovana.
Doleteće ptičica,
Ljuljnuće se grana,
Otpanuće jabuka, -
Dignuće je Ana.

Taši, moja, pa moja,
Nosi deda šeboja,
Na šeboju šara,
To je bubamara.
Bubamara lepeta,
Ne boji se deteta,
Na ruku mu sleta
Sa šeboja cveta.

Taši, bela, debela,
Sva su deca vesela,
Doneo im čika
Iz šume lešnika,
Jela bi i Ljuba,
Ali nema zuba,
Zato joj je seka
Uzvarila mleka.

Taši, rode, pa rode,
Kurjak bere jagode
Kad nabere dosta
Moliće ga Kosta,
Da ih sve ne pomlavi,
Da i Nasti ostavi,
A kurjak će kaz’ti:
"Kako ne bih Nasti!"

Taši, taši, moje luče,
Ide baba po unuče,
Iz daleka prstom pruža:
Eno moja Ruža!
Taši, taši, Ružice,
Neka bride ručice,
Znaš da voli baba Jela
Kad su deca vesela.

Taši, taši, malena,
Suknja ti je šarena,
Košuljica bela,
Kuma ti je donela;
Kosa ti je plava,
Pametna ti glava,
A ustašca zamedljana
Uvek nasmejana.

Taši, taši, Cveto,
Moje čedo peto,
Imaš četir’ brate,
Svi pitaju za te.
Jedan pita: Kamo je?
Drugi vele: Tamo je!
Treći traži Cvetu
Po belome svetu,
A četvrti nade milu
Na majčinom krilu.

(Jovan Jovanović - Zmaj)