Car i bubamara

Jednog sunčanog i okupanog suncem majskog prepodneva jedna mala bubamara je sletela sa žita, poklonivši se pred carem i njegovom svitom, koji je baš tog lepog majskog prepodneva sa svitom bio na ručku. Bubamara je tražila od cara, para za šiće, naime htela je da joj cvrčak iskroji haljinicu za prolećne dane, ali nije imala jer je stalno negde letela od vlati trave na vlat trave, od snopa mladog zelenog žita na snop zelenog kukuruza i vrteći se u krug, malu bubamaru je mamilo prolećno sunce, i nije mogla da sa mravima zaradi dnevnicu, a oni su odkako se priroda probudila, bili marljivi za mrvice hleba,koje su vredno zaradili. Mala bubamara je htela haljinicu sa sitnim tačkastim crnim tufnama u boji karmina,,e baš takvu haljinicu hoću,da mi cvrčak iskroji svojim umilnim vezom, koji je uspavljivao polje kad dodje leto. Govorila je caru:,,letela sam s cveta na cvet, o golem li je ovo svet, pitala sam i petlića, dok sam sletela s cvetića..I baš tad, dečak jedan, zasvrbe ga levi dlan, dade pare bubamari jedan ban, bio je to polusan. Dečak se probudi,bubamara prhnu u nebo, ova priča postade legenda, pouka za decu i sve,da se marljivošću i radom sve postiže, da i ljudi i odrasli,pogotovo deca,mogu da se oslanjaju na sebe,i da će sve svoje snove postići,i da im je njihova kreativnost i marljivost najbolje pokriće,za njihovo šiće. Dečak je bio razočaran i ne zadugo opet zaspao,usnio je kako je bubamara bila u novoj haljinici sa sitnim tačkastim..crnim,..tufnama u haljinici boje karmina, ali opet pod velom tajne, da li joj je možda druga bubamara pozajmila haljinicu za proleće, ili joj je cvrčak poklonio za šiće? Ili joj je pak, možda car sa svitom darivao zlatne dukate boje sunca?

 

Auror: Dušan Dojčinović