S moje visine,pruža se divan pejzaž,pogađaju me neistine, pogađa me laž, pustam suze krokodilske,one goleme ko reke Nilske, pije mi se limunada, pije mi se kafa, svi su u paru, samo ja sam
sama, tužna žirafa. Lija je sa vranom, medved grli medvedicu,al šta je to sa mnom, zar niko neće tužnu žiraficu. Jednom mi je namignuo sa belim šlemom, onaj što vozi kran, kleštima je odvrtao tri šrafa, al se negde
izgubio, ostala sam opet sama, tužna žirafa. I jedan mali dečko sa osmoga sprata, prstima me milkio u predelu vrata,al kad ga je baka pozvala,na belu kafu, ostala sam opet sama, šmrc, šmrc, ma koga briga za tužnu
žirafu?
Auror: Dušan Dojčinović
