Sigurno
misliš da su priče o prababama veoma dosadne i bez i malo humora.
Misliš i da su prababe male sede starice koje samo sede na kauču
i gunđaju nešto. Gadno si se prevario: evo i ja imam prababu i
ispričaću ti nešto o njoj.
Iako je prababa za ovih mojih teških i mučnih 13 godina ostala
ista, pa sam ja verovao da je uvek bila prababa, dokazano je naučno
da je ona pre toga bila devojčica. Zamisli... A tad kad je bila
devojčica nisu postojali televizori, muzički stubovi, kompjuteri,
Sony play station-i... I još mi nije jasno kako nisu svi pocrkali
od dosade... Nego, da se vratimo na temu:
I jednog dana došli joj otac i majka kući rekli nešto otprilike
kao: ,,Spremi se, ideš da se udaš za jednog momka... On živi na
planini preko puta naše”. I onda su srećni mladenci dobili decu,
unuke, praunuke... I došli smo do babe od 80 i kusur godina...
Danas ( hvala bogu, da kucnem u drvo ) postoje svi mogući tehnički
uređaji i prababa, šta će, ne samo da sedi na krevetu, nego se
uklapa u savršene tokove civilizacije. Ali ona i danas ne sedi
badava. Ona nešto radi... A jel’ znaš šta? Ona hekla. I to bez
naočara. I pritom jednim okom gleda u taj svoj rad, a drugim gleda
da Darija na stavi nešto u usta ( jer Darija je živi usisivač:
štedi vaše vreme, struju i novac ). A trećim okom ( pošto prababe
sa 80 i kusur godina obavezno dobijaju treće oko, nema veze što
ga u mladosti nisu imale ) gleda da li je Marija napisala domaći
iz matematike i da li se njen mali sinčić od 60 godina pokrio
kada je zapao na kauču i da li je njena mlada i neiskusna snajka
od 50 i kusur godina dovoljno posolila ručak, i da li tetka dobro
rukuje vatrenim oružjem tj. peglom... Ali nije prababin jedini
posao da hekla. Mora neko da čita Dariji bajke, priče i pesme
kada su svi ostali zauzeti ( Marija piše domaći iz matematike,
deda spava na kauču, baba soli i presoljuje ručak, a tetka rukuje
opasnim predmetima na pr mikserom ) i prababa, šta će, čita...
I to bez naočara. A kad dosadi prababi da čita ona uzme pa sama
smisli neku pesmu ili priču. To je kao neka bolest u porodici
svi, pre ili kasnije, postanu pesnici.
I, evo obećavam ti doneću ti jedno ( pra-) delo od moje prababe.
Sigurno će ti se sviđati... A ako bude dovoljno humora u njemu
poslaću ga na ,,Festival humora u Lazarevcu” i garantujem da će
dobiti nagradu.
U potpisu:
Kakva prababa
Takav
praunuk
