bajka

Slavuj iz ružičnjaka

Ko god bi u gradu hteo da kaže za nekoga, da živi u slozi i poštovanju, govorio je :"Žive kao krojači Mita i Nidža". Njih dvojica ne samo da su bili dobri prijatelji, već su delili i veliku krojačku radnju, nadaleko poznatu. I jedan i drugi su imali ćerke. Mita Milenu, a Nikola Nataliju. Miran i srećan život, ove dve porodice, prekinula je iznenadna Nikolina smrt.

U početku je Mita nastavio da deo primanja daje Nikolinoj ženi i ćerki, kako su se dva krojača i dogovorila, pre mnogo godina, da jedan drugom izdržavaju porodicu, ukoliko onaj drugi nastrada. Ali kako je vreme prolazilo, Mita je postajao sve lakomiji na novac, najviše zahvaljujući svojoj ćerki Mileni, koja je tražila da joj se kupuje nova garderoba i da joj se priprema miraz. Kako Natalija i njena majka nisu mogli da prežive, sa novcem koji su dobijale od Mite, one su mu predale kuću, uz dogovor da predju kod njega da žive.

Zahvaljujući novcu, od prodaje Natalijine kuće, Mita je postao jedan od najbogatijih ljudi u gradu. Kod njega su počeli da dolaze bogati trgovci i činovnici. Nataliji i njenoj majci više nije isplaćivao mesečnu nadohnadu, za radnju i kuću, a njih dve, da bi preživele, ostale su u kući i počele su da rade kao kućne pomoćnice.
Dok je Milena izlazila i provodila se i menjala skupocenu garderobu, Natalija je čistila i radila kako po kući, tako i u krojačkoj radnji. Dok je jednom tako čistila, na tavanu radionice, pronašla je kartonsku kutiju, u kojoj su se nalazila pisma i zapisi njenog oca. Iznenadila se kada je pročitala da je njen otac voleo cveće. Iz ljubavi prema njemu odluči da zasadi ružičnjak. Krojač Mita joj je dozvolio, da posadi ruže, u dno dvorišta, u koje su do sada bacali razne otpatke. Nekoliko meseci nakon toga umrla joj je majka, tako da je Natalija ostala sama i jedino što joj je preostalo je da ostane i da služi u Mitinoj kući.

Narednog proleća bogata Milena je odlučila da se uda. Počeli su da dolaze prosci iz grada, ali i iz drugih mesta. Krojač Mita je rekao da će se njegova ćerka udati za onoga, ko bude imao veću imovinu i bogatstvo od miraza njegove Milene.

Natalija je vredno služila sve goste, koji bi dolazili da prose Milenu. A kada ne bi morala da služi i radi, u kući ili krojačkoj radnji, odlazila je u ružičnjak. Svako jutro, dok bi zalivala ruže, Natalija je pevala nežne devojačke pesme. I dok je tako jednog dana, povezivala, okopavala i zalivala ruže, uz pesmu, na jedan od cvetova slete slavuj.
-Zašto pevaš tako tužne pesme u prelepom ružičnjaku? – Upita je slavuj.
-Zato što ruže mogu da razumeju moju tugu i žalost, za roditeljima i nad mojom sudbinom... Sve devojke, u mojim godinama, se pripremaju za udaju, a ja nemam šta da obučem. Nekoliko puta sam pitala Milenu da mi pozajmi nešto od odeće, koju više ne nosi, ali ona je to odbila. Bojim se da ću celog života ostati sluškinja u ovoj kući.
-Nemoj da se brineš. Ja ću ti pomoći. Ujutru će te čekati iznenadjenje. - Reče slavuj i odlete.
Kada je drugo jutro Natalija došla u ružičnjak, u njemu je zatekla Milenu, koja je u ruci držala nekoliko zlatnih narukvica i ogrlica.
-Pogledaj šta sam pronašla u ružičnjaku. Ovo je sigurno ostavio neko od mojih prosaca, koji se boji da dodje u kuću. Mora da je ili previše lep ili je preterano ružan, pa ne sme da izadje pred mene. – Više za sebe govori Milena, dok posmatra predivan nakit, koji je posle nekoliko trenutaka stavila u svoju torbu.
Natalija je shvatila da je ovaj nakit, u ružičnjak ostavio slavuj, sa kojim je prethodnog dana razgovarala, ali nije znala kako da to kaže, jer se bojala da će joj se svi smejati i da će je još više ponižavati. Kada je ostala sama, medju ružama, na njih ponovo sleti onaj isti slavuj.
-Nemoj mnogo da žališ za nakitom. Ni jedan nakit ne može da ulepša devojačko srce i dušu, ukoliko u njima nema ljubavi i dobrote.
-Ja sam mislila, kada sam videla nakit, da ću moći da ga prodam i da roditeljima podignem spomenik, kakav su zaslužili.
-Podigni ti spomenik svojim delima i postupcima. Tako ćeš se najbolje odužiti ocu i majci... Porani naredno jutro. Dodji odmah u ružičnjak, čim prvi petlovi zapevaju. – Kako je ovo slavuj izgovorio, tako je i nestao.
Razgovor, izmedju Natalije i slavuja, kao i onaj od prethodnog dana, čuo je krojač Mita, koji se prikrio iza jednog drveta. Odmah je otišao kod svoje ćerke i rekao joj je da i narednog jutra, pre prvih petlova, dodje u ružičnjak gde će je sačekati novo iznenadjenje.

Još Natalija nije uspela da se približi ružičnjaku, sledećeg jutra, a Milena je već, na povodcu od srebra, vodila velikog belog konja sa zlatnom grivom.
-Moj prosac mora da ima boljeg konja od ovoga, ako misli da podjem za njim. Slobodno prenesite svima da ne dolaze ako nemaju ovakvog ili boljeg konja. – Milena govori što glasnije da je čuju i komšije, a ne samo sluge, kojima je predala konja da ga vode u štalu.

Natalija je ostala sama medju svojim ružama. Svakom cvetu je dala ime. Za mnoge od njih znala je i koliko latica imaju. Za svaki je imala po jednu pesmu. Pomislila je da su joj ruže jedina porodica, sa kojima će provesti ceo život. Iz tog razmišljanja je prenu slavuj, koji je ponovo doleteo. I taman kada je hteo da kaže Nataliji da ih već dva dana uhodi krojač Mita i da pre nje šalje svoju ćerku da uzme darove, koji su namenjeni Nataliji, iza obližnjeg drveta pojavi se krojač sa džakom u ruci. Hteo je da uhvati slavuja i da ga ima za sebe, da njemu i njegovoj ćerki svakoga dana donosi nove i nove poklone. U tom trenutku svi ružini cvetovi su se pretvorili u slavuje. Po celom ružičnjaku i dvorištu razleteli su se slavuji, tako da krojač nije znao kog slavuja treba da juri, sve do trenutka kada se onaj slavuj pretvori u mladića, koji pruži ruku Nataliji. Ona bez reči prihvati njegovu ruku i podje sa njim izvan ružičnjaka.

Natalija i njen mladić iz ružičnjaka žive nedaleko odavde. Žive skromno, ali srećno. U dvorištu ima mnogo dece i ruža, koja im pevaju dok ih zalivaju.

Krojač Mita je ostareo i postao je još više pohlepan za novcem. A njegova ćerka, ne više tako mlada i dalje odbija prosce, jer se još uvek nije niko pojavio ko ima više novca i imanja od njenog miraza, a mnogi kažu da se neće nikada ni pojaviti.

Goran Despotović