Roditelje
vidi tek uveče, kada se umorni vrate sa posla. Nada pripremi jelo,
počisti stan, a Stevan tek po koju reč razmeni sa sinom, jer umor
i svakodnevne obaveze ne dozvoljavaju više. Poslednja dva vikenda
Stevan nije ni vikendom kod kuće. Počeo je da radi i kao vozač
hladnjače, dok ostalim danima radi u fabrici.
Da
bi im na neki način olakšao i umanjio obaveze Borivoje svakoga
dana, kada stigne iz škole, počisti stan i podgreje večeru. Sve
obaveze oko kupovine preuzeo je na sebe.
-Sine da li ti je dosadno? – Stevan posmatra Borivoja dok pomaže
majci da opere sudove posle večere.
-Ne, ustvari onako... Navići ću se.
-Deluješ tužno. Preterano si ćutljiv. Imam utisak da si u mislima
stalno odsutan. Sa nama gotovo i da ne razgovaraš.
-I vas dvoje između sebe slabo razgovarate.Vidim da ste umorni
i da jedva čekate da legnete. Zašto bi vas ja još zamarao.
-A da li imaš razloga da nas zamaraš?
-Kako to misliš?
-Da li imaš problema u školi?
-Ne. Gradivo nije obimno. Dosta lekcija ponavljam, jer sam ih
već kod nas učio...
-Što ne izađeš sa nekim od drugova posle škole, u šetnju, ili
što ne odeš u bioskop. Nemoj mnogo da računaš na mene ili mamu,
kada su izlasci u pitanju.
-Vidim i sam... Samo nije mi jasno zašto ste me doveli ovde, kada
se ne viđamo po ceo dan.
-Sine, - po prvi put se u razgovor uključi Nada – vidiš i sam
koliko radimo. Jednostavno ne možemo sve da postignemo. Počeli
smo sa izgradnjom nove kuće i sam znaš kolko to košta.
-Da, - nastavi Stevan – čuo sam se sa dedom juče. Treba da mu
pošaljem još novca za blokove i cement.
-Razumem ja da je sve preskupo i da se vas dvoje mučite. Ali mi
nije jasno zašto smo morali da počnemo sa izgradnjom nove kuće,
kada ova, u kojoj sada živimo dobro izgleda. Deda kaže da je bolja
stara cigla od blokova koji se sada proizvode.
-Kuću pravimo sada, jer je veliko pitanje da li ćemo moći da je
pravimo za deset godina, kada stara više ne bude dobra za stanovanje,
a pravimo je i zbog toga da se ti ne bi toliko mučio kroz život
kao nas dvoje.
-I ovu kuću, u kojoj sada živimo, deda je pravio pre dvadeset
godina, da se ti i mama ne biste mučili i vidi šta se dogodilo?
Vi otišli «preko pola sveta» kako kaže baba, a sada pravite drugu
kuću. Šta ako ja, kao i vi, ne budem hteo da živim u toj novoj
kući, nego odem na neko drugo mesto.
-Nemoj tako da pričaš sine. – Nada kao da već vidi Borivoja, odraslog
ozbiljnog čoveka, kako im saopštava da planira da živi na nekom
sasvim drugom mestu i već plačnim glasom nastavlja. – Za koga
mi sve ovo stvaramo?
-Razmislite... Hajdemo kući. Ovde smo zajedno, a ne viđamo se
po ceo dan. Tamo su baba i deda sami, već iznemogli i bolesni.
Ovde smo stranci, podsmevaju nam se, smatraju nas neobrazovanim.
A tamo su svi naši. I kada se posvađamo ili pobijemo opet je nekako
lepo.
-Nemoj da opterećuješ i sebe i nas sa takvim pitanjima. Trenutno
je nemoguće da se vratimo kući. Znaš li koliko je još novca potrebno
da dovršimo kuću? Nadu i mene u ovim godinama niko ne bi ponovo
primio na posao, a ušteđevine nemamo... Jednostavno je nemoguće.
-To znači, prvo nekoliko godina treba da radite u ovom gradu,
da bi se sakupio novac za završetak kuće, a onda opet nekoliko
godina, da se sakupi novac za neki privatni posao... Lepo. To
je još osam do deset godina ovakvog života. Da li vi stvarno mislite
da to možete da izdržite?
-Polako sine. Ovde si tek nepuna dva meseca. Sve će doći na svoje
mesto. Još ćeš ti zavoleti nove drugove iz odeljenja. Kada završim
sa vožnjom hladnjače otići ćemo na fudbalsku utakmicu.
-Koga tata da upoznam iz odeljenja, kada su sva deca ista kao
ja. Posle škole pola odeljenja ide u istom pravcu kući, a svako
ide sam. Svi naši razgovori se svode na to da li si napisao domaći
zadatak ili naučio lekciju. Ja sam nov, ali ima dece koja su tri
ili četiri godine u istom odeljenju i opet se ne druže između
sebe.
-Verovatno si ti u pravu, ali mi ne možemo ništa da promenimo.
–Stevan nervozno, pomoću daljinskog upravljača, menja programe
na televizoru. Vesti, reklame, bundes liga, film... Na jednom
od kanala vremenska prognoza. U kadru je karta Evrope. Otprilike,
na mestu gde se nalazi Borivojevo rodno mesto stoji simbol sunca.
