Antički svet

Kada za nešto kažemo da je "Sizifov posao", mislimo na neki težak, uzaludan i često besmislen posao. Po grčkoj mitologiji, Sizif je bio kralj jednog starogrčkog grada i najlukaviji i najmudriji čovek na svetu, koji je nekoliko puta nadmudrio i same bogove.

Jednom prilikom, kralj Sizif se bio popeo na vrh Akrokorinta i video kako je Zevs, u obličju orla, ugrabio kćer rečnog boga Asopa. Zevs je mislio da je njegova otmica prošla neopaženo, ali je shvatio da nije tako kada je Asop, nakon dugotrajnog uzaludnog traženja, ipak saznao istinu od Sizifa. Zevs se strahovito naljutio zbog izdajstva ovog smrtnika i rešio je da Sizifa kazni poslavši po njega Tanatosa, boga smrti, da ga odvede u Had, odnosno pakao. Međutim, lukavi Sizif izigrao je i ovo božanstvo. Okovao ga je, strpao u gvozdeno bure i bacio u najdublji podrum svoje palate. Tada je Zevs poslao Aresa, boga rata, da oslobodi Tanatosa iz zatočeništva, pa je ovaj, čim se oslobodio, zgrabio Sizifovu dušu i odneo je u Had. Međutim, znajući šta mu se sprema, Sizif je pre toga rekao svojoj ženi da u slučaju njegove smrti ne prinosi nikakve žrtve bogovima. Tako su Pluton i njegova žena Persefona, vladari podzemnog carstva Hada, uzalud iščekivali darove. Kada su zatražili objašnjenje, Sizif im, praveći se veoma tužan i nesrećan, reče da je njegova žena postala bezbožna i bogohulna i da bi bilo najbolje da ga oni puste iz Hada i vrate na Zemlju kako bi je opomenuo. Tako je Sizif još jednom nasamario bogove i vratio se među žive.

Kralj je nakon toga još dugo poživeo i kada je u dubokoj starosti umro i dospeo u carstvo mrtvih, Zevs se setio svih njegovih prevara i lukavstava kojima je pokazao svoje bezbožništvo i bogohulu, pa je odlučio da ga surovo i zauvek kazni. Tako je Sizif dobio zadatak da odgura ogromnu stenu na vrh jedne planine, ali tako da taj zadatak nikada ne može ispuniti - svaki put kada bi stenu dogurao do vrha, ona bi se otkotrljala niz drugu stranu planine, pa Sizif stalno iznova započinje svoj mukotrpni i uzaludni posao.