|
|
|||||
|
|||||
|
|||||
|
NAUKA |
|
Kristali priredila : Sanja Jović
|
|
Mnoge supstance u prirodi formiraju kristale. Kristal predstavlja čvrsto stanje neke materije koje se uvek formira u istom obliku - na primer, kristali soli su uvek u obliku malih kockica, kristali smaragda su uvek šestougaoni, itd. Kristali u prirodi se obično formiraju kada se vulkanska lava hladi ili kada isparavaju rastvori koji sadrže minerale. Kristali se mogu napraviti i u laboratoriji. Neke kristalne supstance, kao što su rubini i dijamanti, koriste se u juvelirstvu (izradi nakita), a mnogi se koriste u industriji - kvarc, na primer, koji se koristi u izradi satova.
Posmatranjem struktura raznih kristala naučnici su uočili da kristali određene supstance uvek imaju iste, prepoznatljive oblike, jer se atomi koji ih grade uvek grupišu na isti način u takozvane "rešetke" od kojih zavise karakteristike kristala. Dijamant je, na primer, izuzetno čvrst, jer su njegovi atomi vezani veoma snažnim međusobnim vezama i grade veoma čvrstu "rešetku". Naučnici proučavaju "rešetke" kristala pomoću rendgenskih X-zraka na osnovu kojih je utvrđeno da se prema osnovnoj strukturi svoje "rešetke" svi kristali koji postoje mogu podeliti na svega sedam grupa - kockaste, romboidne, četvorougaone, šestougaone, ortorombičke, monokliničke i trikliničke.
|
