Bunari
- snabdevači vodom
Bunari
su kopana ili bušena mesta u zemlji koji se grade na vodonosnom
zemljištu, odnosno na mestima na površini zemlje ispod kojih se
nalaze glavni tokovi podzemnih voda, čvorišta podzemnih tokova voda,
izdašne "vodene žile", odnosno pojedinačni podzemni tokovi,
vodeni izvori, reke i delovi reka ponornica i sl. Bunari služe za
vađenje takvih voda i njihovo korišćenje za piće (ukoliko bakteriološki
i hemijski nalazi pokazuju da je voda pogodna za piće), pranje,
navodnjavanje i sve druge potrebe. Bunari mogu biti veoma izdašni
i koristiti se za stalno vodosnabdevanje ili manje izdašni kada
se koriste kao dopuna vodovodskoj vodi.
U
ravnicama duž reka, gde nema izvorske vode i dobre podzemne vode
u većim količinama, voda za piće i druge potrebe dobija se bušenjem
takozvanih arteskih bunara. Arteski bunari dobili su ime
po francuskoj oblasti Artoa gde su ovi bunari prvi put bušeni. Arteske
vode su čiste, bakteriološki gotovo uvek ispravne i spadaju u najbolje
vode. Međutim, često su mlake, zasićene mineralnim materijama i
neprijatnim gasovima, pa često nisu upotrebljive odmah po točenju.
Arteska voda nalazi se među neprobojnim slojevima zemlje i to pod
pritiskom, pa sama izbija na površinu zemlje kroz postavljenu cev
odmah po bušenju. Naslage peska ponekad ometaju vađenje i redovno
korišćenje arteskih voda, pa se one ne preporučuju za stalno snabdevanje
vodom.
Postoje
i druge vrste bunara: bušeni, kod kojih se podzemna voda
izvlači bušotinom iz dubljih vodonosnih slojeva (30 m i više), zatim
Nortonov (abisinski) je onaj bunar kod kojeg vodonosni sloj
nije dublji od 8 m, a ni zemljište nije kamenito. Kopani bunar
je bunar kod kojeg se voda vadi sa dubine veće od 8 m sličnim metodom
kao kod abisinskog, a postoji i obloženi bunar, koji je zapravo
kopani bunar obloženih stranica kako bi se sprečio odron zemlje
u područjima mekog, rastresitog tla.
