Galebovi su ptice koje žive svuda gde se more spaja sa kopnom, ali i pored jezera i reka. Mada imaju kožne opne između nožnih prstiju, one ne spadaju u morske ptice i nikada se ne udaljavaju suviše od obale, pa su kroz istoriju pomorskih putovanja moreplovcima uvek davali do znanja da se kopno nalazi u blizini.

Galebovi se velikom lakoćom prilagođavaju okolini i sami utiču na nju. Na primer, oni su revnosni đubretari. Bučni su i agresivni, kradu plen i jaja drugih ptica. U stanju su čak i da napadaju ptiće svoje "sabraće". Ipak, dešava se i da pomognu čoveku u nevolji. Tako su 1948. godine u Kaliforniji uništavali skakavce za vreme njihove najezde koja je pretila da potpuno uništi letinu. U nekim zemljama galebovi su i zaštićeni, jer čiste plaže od svakovrsnog smeća.

Galebovi su veoma proždrljivi. Da bi došli do hrane, oni katkad ispoljavaju veliku snalažljivost. Našavši školjku, galeb uzleće malo više i ispušta je da padne na kamenje. To ponavlja sve dok se školjka ne razbije.

Postoji više od 40 vrsta galebova. Svi se odlikuju dugim krilima, oštrim kljunom i kratkim, četvrtastim repom. Svi galebovi, počev od velikih morskih pa do onih najmanjih, vode kolonijalni način života. Naseljavaju se u velikim grupama od po nekoliko desetina hiljada ptica. Umeju da sagrade gnezdo na svakom mestu i od svakakvog materijala - trave, perja, grančica, komadića mreže, konzervi i ostalog smeća. Po pravilu ženka snese 2-3 jaja. Na jajima leže i mužjak i ženka oko mesec dana. Ukoliko se jajima nešto dogodi (pojedu ih drugi galebovi ili ih odnesu morski talasi), ženka će sneti nova jaja. I to može da uradi 3-4 puta što doprinosi uspešnom preživljavanju ove ptičje vrste.

Novorođeni ptići su pokriveni pegavim perjem koje ih odlično maskira u gnezdu. Oni u njemu ostaju sve dok ne nauče da lete. Za to vreme ih hrane roditelji. Međutim, zbog velike proždrljivosti, od desetak ptića obično prežive samo dva najjača i najkrupnija.