Kameleoni se od svih ostalih guštera razlikuju ne samo po dugačkom jeziku, nego i po još nekim, veoma neobičnim, osobinama njihovog tela. Trup kameleona je bočno spljošten, a sa leđa i trbušne strane nalaze se brazde sa oštrim ivicama. Oni nemaju vrat, glava im je ćoškasta, a jezik, dugačak desetak centimetara, drže uvijen u ustima dok ne krenu u napad na plen.

Postoji mnogo vrsta kameleona koje se međusobno vidno razlikuju - kako po veličini (ima ih od minijaturnih do velikih), tako i po bojama i obliku tela. Kameleoni potiču iz šuma bogatih kišom u tropskoj Africi. Žive na drveću i u grmlju i samo izuzetno, kada traže vodu ili polažu jaja, silaze na zemlju. Jedini izuzetak u tome je obični kameleon, stanovnik pustinjskih predela severne Afrike koji živi na zemlji i hrani se skakavcima.

Kameleon se slabo kreće. Ponekad danima miruje na jednom mestu i očekuje plen bez ikakvog znaka uznemirenosti. Međutim, kada mu se neki insekt dovoljno približi, hvata ga munjevito ispruživši jezik. Kameleoni su najpoznatiji po svojoj osobini da menjaju boju svog tela.

Obični kameleon (Chamaeleo chamaeleon Linne) ubraja se u evropske životinje, jer živi na jugu Španije, na Kipru, Kritu i grčkim ostrvima Hiosu i Samosu. Dugačak je 20 do 30 cm od čega polovina otpada na rep. Boja tela mu je zelena, ali se ne menja onoliko brzo koliko se misli. Ujutru mu je boja obično žućkasta, sa dve bočne crvene pruge. Kasnije tokom dana ove pruge postaju beličaste, a duž kičme se ističe tamna boja. Najveća vrsta kameleona živi na Madagaskaru (Chamaeleo oustaleti Moscq) i dostiže dužinu od 60 cm. Najmanja vrsta je brukezija (Brookesia spectrum Bttgr.) kameleon koji naraste svega 3-3,5 cm i živi pretežno na lišću afričkog rastinja gde lovi svoj plen.