Los je najveća vrsta jelena i nastanjuje severne predele Evrope (Skandinaviju), Sibir, Kanadu, a krupna podvrsta - veliki los - nastanjuje Aljasku. Težina odraslog mužjaka iznosi i preko šest stotina kilograma, dužina preko tri, a visina preko 2 i po metra. Los, međutim, veoma lako trči i nečujno se kreće, kao da lebdi iznad zemlje.

Los je jedna od prvih pripitomljenih domaćih životinja. Pripitomljen je veoma davno - smatra se da je to bilo pre oko 4-5 hiljada godina, možda i ranije. Na crtežima koji su pronađeni u Sibiru, u basenima reke Lene, Angare i Jeniseja i koje naučnici svrstavaju u mlađe kameno doba, prikazani su ljudi kako jašu losove i kako ih na povocu vode na ispašu. Od tada pa nadalje, smatra se da je los korišćen kao domaća životinja - u petnaestom veku, na primer, los je za jahanje korišćen u švedskoj vojsci, a kasnije i u policiji. Ostalima je bilo zabranjeno da ih jašu, jer se na ovoj lakonogoj životinji moglo veoma lako izbeći i sakriti u šumi ili u močvarama.

Ipak, los retko trči, uglavnom se lagano kreće u potrazi za hranom i dnevno ne pređe više od 5-6 kilometara. Los se hrani lišćem drveća i žbunja, travom, gljivama, a zimi jede izdanke i koru drveća. Leti los može da pojede i više od 35 kilograma biljne hrane dnevno, dok zimi "gladuje" jedući svega 12-ak kilograma hrane dnevno.

Kasnije su na losovim zapregama putovali i švedski kuriri. Međutim, posle 18. veka, los se polako otuđuje i vraća divljini, a njegovo mesto zauzima konj za sve namene jahanja, a krave i ovce za namene ishrane (mleko, meso) i druge (koža, vuna). Los je na taj način postao isključivo lovna životinja i danas se više ne smatra domaćom.