Hobotnica ili oktopod je mekušac koji pripada klasi glavonožaca. Ima osam ili deset mišićavih krakova koji se nazivaju ručice. Može dostići dužine do tri metra. Živi uz obale zapadne i južne Evrope i ima je u Jadranskom moru. Hobotnica za ulov svog plena upotrebljava ubojito, otrovno oružje. To su snažne čeljusti koje podsećaju na kljun papagaja, a pomoću kojih ona ubrizgava otrov u telo morskih rakova, riba i žaba, i tako ih parališe da bi ih kasnije na miru pojela. Ovaj otrov opasan je i za čoveka - mesto ujeda, po pravilu, jako otiče, čovek oseća vrtoglavicu i slabost. Ovakvo stanje može da traje od nedelju dana do mesec dana, a događalo se i da su ljudi umirali, ali ti su slučajevi ipak veoma retki. Na svojim dugim kracima hobotnica ima otvore - usisne pijavke pomoću kojih hvata plen. Kada je mnogo gladna, ne bira mnogo plen - jede gotovo sve.

Nijedno živo stvorenje na planeti nije tako izvanredno prilagođeno za opstanak kao hobotnica: pored snažnih pipaka i čeljusti u obliku kljuna, hobotnica ima vid bolji nego orao, pa vidi i u potpunom mraku. Poseduje otrovne žlezde i na leđima ima kanal iz kojeg može snažno da izbacuje vodu, te se pomoću ovog svojevrsnog "mlaznog pogona" kreće veoma brzo unazad kada beži. Ume satima da leži na površini vode i da čak šeta po obali mora. Poseduje i odličnu moć regeneracije - ako ostane bez nekog pipka, on će ponovo izrasti.

Kada je u opasnosti, hobotnica gađa mastiljavom tečnošću neprijatelja, a zatim brzo beži u zaklon. Takođe, hobotnica ima i sposobnost da, poput kameleona, promeni boju svog tela prilagođavajući je trenutnom okruženju za tren oka, pa je hobotnicu veoma teško uočiti kada se, pritajena uz morsko dno ili neke stene, od njih ni u čemu ne razlikuje. I pored svih ovih prilagođenosti borbi za opstanak, hobotnica ima i svojevrsne biološke reflektore - posebne delove kože koji svetle u mraku i koji joj pomažu noću, na velikoj dubini, gde ionako vlada večita tama.

Nauka poznaje više od 100 vrsta hobotnica. Uglavnom su sve to male životinje, ne duže od pola metra. Samo se tri-četiri vrste mogu smatrati krupnim hobotnicama - one dostižu dužinu do tri metra i težinu do 25 kilograma. Hobotnica se plaši ljudi i nikada ih sama ne napada. To se dešava samo u slučajevima kada se oseća ugroženom i kada se brani. Stari Grci i Rimljani lovili su i jeli meso oktopoda. Danas to čine Grci, Italijani i Kinezi koji od njihovog mesa prave salate.