Železnička stanica Šibuja i njena okolina je mesto koje je poznato svakom ko je ikada stupio nogom u gigantsku metropolu Japana. Svakog dana kroz stanicu u Šibuji, u koju se slivaju najprometnije linije nadzemne i podzemne železnice, proðe milion putnika a najvažniji od njenih brojnih izlaza vodi na mali plato i raskrsnicu koji podsećaju na pozornicu naučnofantastičnih filmova. U neobičnom haosu, halabuci i jurnjavi jedinom konstantom čini se mali spomenik postavljen na ivicu platoa, uz sam put kojim tutnje kolone automobila. Spomenik Haćikou, malom psu rase akita, najpoznatije je sastajalište stanovnika Tokija. Početkom davne 1924. godine profesor Poljoprivrednog fakulteta Univerziteta u Tokiju Eisaburo Ueno dobio je iz unutrašnjosti dvomesečno štene koje je nazvao Haći. Pri polasku na posao profesor je redovno dovodio psa do stanice i tu ga ostavljao a pri povratku sa posla odvodio kući - bila je to rutina dva prijatelja. Jednog dana u proleće 1925. godine profesor se nije vratio. Sasvim neočekivano preminuo je od moždanog udara na radnom mestu. A pas Haći, od milja zvan i Haćiko, čekao je do kasno povratak svog vlasnika i prijatelja kraj ulaza u stanicu Šibuja, tog kao i svakog drugog dana u narednih devet godina, sve dok nije uginuo 8. aprila 1934. Pažnju čitave nacije na Haćikoa, koji je u uzaludnoj nadi svakog dana u isto vreme išao pred stanicu da čeka, skrenuo je 1933. godine veliki dnevni list Asahi člankom o njemu pod naslovom "Stari pas čeka pokojnog gospodara već sedam godina". Isti list pokrenuo je i inicijativu da se Haćikou podigne spomenik. Novčani prilozi za spomenik stizali su ne samo iz zemlje već i iz inostranstva i 1934. skulptor Šo Ando izradio je bronzanu statuu Haćikoa. Nažalost, ona je u požarima tokom bombardovanja Tokija u Drugom svetskom ratu teško oštećena pa je umetnikov sin Takuši Ando, i sam skulptor, napravio novi spomenik Haćikou 1947. godine. Otada Haćiko sedi u miru i sa kamenog postolja, blago nakrivljene glave, motri stotine hiljada ljudi koje put nanese na plato pred stanicom Šibuja: zajapurene službenike, zaludne tinejdžere, ulične svirače, zaljubljene parove, zbunjene turiste. O Haćikou je snimljen film koji je prikazivan i u Srbiji. Njegovo telo je preparirano i izloženo u Nacionalnom muzeju nauke u Tokiju, a podignut mu je i još jedan spomenik u zavičaju, mestu Odate u prefekturi Akita. Plato ispred stanice Šibuja krasi i veliki zidni reljef na kojem su prikazani Haćiko i njegova braća i sestre. Svakog 8. aprila stotine ljubitelja pasa okuplja se pred statuom Haćikoa u Šibuji da mu oda počast za beskrajnu vernost koju je iskazao.