Imate li neki hobi? Drukčije rečeno, da li se uz svoje redovne obaveze bavite nečim iz zadovoljstva i razonode? Sakupljanje razglednica je jedan od omiljenih i raširenih hobija. Njime se proširuje znanje iz geografije, istorije i umetnosti na jednostavan i zanimljiv način.

Razglednica je dopisna poštanska karta sa slikom, fotografijom i crtežem na poleđini.Za razliku od dopisnica koje izdaje samo pošta, razglednice izdaju i razne turističke organizacije i izdavačka preduzeća. Standardna veličina razglednice je 10,5 x 15 centimetara.

Prva prava razglednica na svetu štampana je 1871. godine u uredništvu lista „Zmaj“ u Beču. Njen idejni tvorac je geodetski oficir austrougarske vojske, poručnik Petar Manojlović, crtač i kartograf, a nastala je u saradnji sa urednikom Zmaja pesnikom Jovanom Jovanovićem Zmajem. Otisnuta je na kartonu formata dopisne karte u tehnici bakroreza. Najstariju poznatu razglednicu na svetu Petar Manojlović poslao je iz uredništva Zmaja 19. maja 1871.u Sombor.
Prvu srpsku seriju razglednica objavila je 1895. godine knjižara Velimira Valožića u Beogradu. Prva razglednica sa motivom Beograda poslata je 26. februara 1896. godine.

Tokom vremena razglednice sa reprodukcijama umetničkih dela, pejzaža, a naročito slike gradova kao turistički suveniri (uspomene), postali su predmet kolekcionarstva (sakupljanja). Širenje upotrebe razglednica izazvalo je nastanak deltiologije, nauke koja se bavi proučavanjem i muzeološkom obradom razglednica. Deltiologija je dobila ime po grčkom nazivu deltos, koji je označavao malu glinenu pločicu za pisanje.

Razglednica se uspešno opire novim oblicima komunikacije. Pobeđuje ih ljudskom toplinom jer ništa ne može da zameni rukom ispisane poruke na poleđini, koje najčešće počinju ličnim i neizbežnim „pozdrav iz...“.