Danas ih ima različitih, za sve vrste papira i druge materijale, i iako su im hemijske olovke, flomasteri i druge "pisaljke" velika konkurencija, drvene olovke i dalje odolevaju vremenu i masovno se koriste.

Prve drvene olovke nastale su pre otprilike šest vekova, kada je u jednom rudniku u engleskom mestu Kamberlendu pronađen grafit. On je oblagan i lepljen drvenom korom i tako su stvorene prve grafitne olovke. Iako korisne za pisanje, ove drvene olovke nisu bile jednostavne za korišćenje. Bile su dosta velike i nezgrapne, grube po izgledu i teške za uredan rukopis.

Moderniji izgled sličan današnjem grafitne olovke su dobile pre otprilike dva veka. U Nirnbergu u Nemačkoj je 1760. godine počela proizvodnja grafitnih olovaka. Njih je pravila porodica Faber, a kao materijal korišćen je grafit u prahu. Ove olovke nisu bile baš najboljeg kvaliteta, jer se grafit dosta mrvio i na papiru ostavljao prljavi trag.

Krajem 18. veka počele su da se proizvode drvene olovke čije je "srce" bilo od grafita pomešanog sa nekim vrstama gline. Ova smesa je pretvarana u štapiće, koji su zatim pečeni u peći, a onda oblagani tankim slojem drvene kore. Ovakav način pravljenja i proizvodnje olovaka ostao je osnova za grafitne olovke sve do današnjih dana.

U poslednjih 200 godina proizvođači širom sveta utrkivali su se da naprave što bolji i efikasniji proizvod za pisanje. Tako danas širom naše planete postoji više od 350 vrsta drvenih olovaka različite debljine grafita i namene. Grafitne olovke se u moderno doba prave za pisanje po različitim vrstama materijala, od papira najrazličitije debljine do tkanina, plastike, stakla, celofana, pa čak i filma.