ZANIMLJIVOSTI

 

NAA KULTURNA BATINA

- MANASTIRI -

(priredio: Predrag Grozdani)


Iveron

Za vreme godina cara Mihaela Paleologosa, monasi nisu eleli da odbace svoju religiju, kao to su latini to od njih zahtevali. Nakon to su ubijeni, baeni su u more. Neto kasnije Katalanci su upotpunili katastrofu. 1357 manastir je postao grki( pre toga je bio gruzijski) ukazom patrijarha Kalistosa, ne samo zbog broja grkih monaha, ve i zbog intelektualnih problema koje su im stvarali gruzijski monasi. Aprila 1865. je potpuno izgoreo osim glavnog hrama, ali zahvaljujuci portvovanosti monaha je obnovljen.

Glavni hram podigao je gruzijac George Varasvatse 1030., a ikone na zidovima su naslikane u periodu od 16. do 19. veka. Ikone na zidovima nisu samo ikone svetaca, ve i poznatih filozofa kao Sofokle, Platon, Plutarh, Aristotel itd.

Za vreme grke revolucije 1821. manastir je prodao veliki deo svog blaga u cilju pomoi grkim pobunjenicima. Poslednji gruzijski monah je umro 1955. godine. U Iveronu je drugaije vremensko raunanje nego u ostalim manastirima. Zasniva se na Haldeon vremenskom sistemu, koji je baziran na zalasku sunca.

Manastir ima 17 kapela, meu njima kapela Portaitise (vratarica) u kojoj se uva istoimena udotvorna ikona. Biblioteka je jedna od najveih na Svetoj Gori, sadri 2000 rukom pisanih dokumenata i oko 13000 tampanih. Od ostalih blaga izdvaja se ikona Portaitise, srebrni svenjak po izgledu na drvo limuna, mantija patrijarha Gregorija petog, skiptar cara Cimiskog, deo svetog krsta, moti mnogobrojnih svetaca itd.