Otac Džordža Stivensona bio je ložač lokomotive, u rudniku uglja u blizini Njukasla. Sa 14 godina Džordž je postao očev pomoćnik. Voleo je lokomotive i sve svoje slobodno vreme posvetio je njihovom proučavanju.

To je, otprilike, bilo 1785, kada su parne mašine jos bile nepokretne. Koristile su se za vuču vagona, pomoću lanaca i užadi.

Ričhard Trevitik je 1804. konstruisao lokomotivu sa točkovima, a istim poslom bavilo se još nekoliko inžinjera. I Džordž Stivenson se dao na posao. Konstruisao je svoju prvu lokomotivu 1814. I dalje je usavršavao svoj model. Kada je 1815. proradila prva državna železnica izmedju Stoktona i Darlingtona u Engleskoj, njegova lokomotiva vukla je prvi na svetu teretni voz sa nekoliko putnika.

Najpoznatija Stivensonova lokomotiva zvala se Raketa. Njegov sin Robert imao je udela u njenom konstruisanju. Godine 1829. ponuđena je nagrada od 500 funti onome ko konstruiše najbolju lokomotivu. Raketa je pobedila. Svi su bili iznenađeni njenom izuzetnom brzinom od 50 km/h. Džordž Stivenson je uz Roberta postao vodeći inžinjer železnica i to ne samo zbog lokomotiva već i zbog izgradnje pruga.