Kada je James Wat usavršio parnu mašinu ljudi su, sasvim prirodno, razmišljali kako da je koriste za brodove. Jedan od prvih parobroda izgradio je Amerikanac Robert Fulton, 1807. godine. Brod se zvao Klermon. Plovio je pogonjen bočnim točkovima se lopatama, ali je imao i katarke i jedra. Svoju prvu plovidbu obavio je uzvodno rekom Hadson, od New Jorka od Albanija, prosečnom brzinom oko sedam km/h.

Moreplovci su bili nepoverljivi prema brodovima na pogon parnom mašinom. Jedrenjaci su bili lepi i, uz pomoc vetra, brzi.
Prvi brod koji je 1838. prešao Atlantik samo pomoću parnog pogona zvao se Sirius. Parobrodi su se sve više gradili, ali su svi imali bočne pogonske točkove sa lopatama i katarke, tako da su mogli koristiti i jedra. Kompanija Kunard je 1840. izgradila 4 parobroda za stalnu plovidbu do Amerike.

Poznato je da drvo pluta na površini vode a da gvožđe tone. Pa ipak, novi brodovi gvozdene konstrukcije su plovili. U Bristolu je 1844. spušten u more brod Velika Britanija. To je bio najveći brod gvozdene konstrukcije toga doba. Umesto bočnih pogonskih točkova sa lopaticama, Velika Britanija je plovila pomoću elise, ali je jos uvek imala jedra sa 6 katarki.
Zahvaljujući ovom brodu svet je shvatio da je počelo doba parobroda.