Vodena para pokreće klip u cilindru parne mašine. Snaga vodene pare se koristi i za rad parnih turbina. Osnovna ideja je jednostavna. Princip rada je isti kao i kod vetrenjače: vetar udara o krila, okreće ih u krug i tako pokreće osovinu. Kod parne turbine mlazevi pare se šire između peraja na kućištu i onih na osovini obrćući je. Tako se stvara ravnomerna i neprekidna pogonska energija. Parnu turbinu je 1884. izumeo ser Čarls Parsons koji je radio u jednoj prjektantskoj firmi i posvetio se proučavanju parne turbine.

Godine 1890. parna turbina se uvodi u električne centrale, a 1897. ugrađena je u jedan brod. Probe su pokazale da brodovi na taj način mnogo brže plove nego ako koriste parnu mašinu. 1907 godine dva velika engleska prekookeanska broda imali su parne turbine, ubrzo su bile korišćene u svim veliki brodovima. Parne turbine se koriste i u električnim centralama kao pogon za dinamo-mašine koje proizvode električnu energiju.