Kada je Italijan Galileo Galilej bio dečak, njegovi roditelji nisu znali da li će, kada odraste, postati muzičar umetnik ili naučnik, jer je za sve bio obdaren. Bio je veoma ljubopitljiv.

Uvek je želeo da zna odgovore na pitanja kako i zašto. Kasnije je postao jedan od velikih Svetskih naučnika.
Galilej je bio profesor matematike na Univerzitetu u Padovi, 1609, kada je čuo o izvanrednom pronalasku u Holandiji. To je bila cev sa dva sočiva, a kada bi se kroz nju gledalo predmeti su se činili bliži i veći. Galilej nije video ni jedan od tih instrumenata, ali je odmah o tome razmišljao i napravio je jedan za sebe. Posmatrani predmeti izgledali su tri puta bliže.

Ovaj pronalazak nazvan je TELESKOP, po Grčkim recima koje u prevodu znače daleko i gledati. Galilej je uložio mnogo vremena da konstruiše jači teleskop. Naučio je kako se brusi i glača staklo da bi se dobilo sočivo. Radio je naporno sve dok nije napravio teleskop koji je uveličavao osam, a kasnije i 33 puta.

Vlada je Galileja bogato nagradila za rad, a njegov snažan TELESKOP prodavao se širom Evrope. On ga je koristio za proučavanje nebeskog svoda. Tako je otkrio planine na Mesecu, mrlje na Suncu, Jupiterove satelite i utvrdio da se Mlečni Put sastoji od miliona zvezda.