Da li ste ikada pomislili da se pamuk dobija od maljavih biljaka, a vuna od rutave dlake ovaca? Ljudi su hiljadama godina pravili vlakno za tkanine od malih komada vune, lana, pamuka i drugih materija posebno česljanih a zajedno upredenih u niti. Od vajkada se pređa obavljala ručno, pomoću točka za pređu, sve dok jedan tkač iz Lankasira, James Hargrivs, nije 1764. učinio veliko otkriće. Postoji priča o tome kako je na tu ideju došao kada je srušio ženinu preslicu i video delove unaokolo rasute. On je tada došao na ideju da napravi mašinu koja će moći da upreda nekoliko niti odjednom. Radio je naporno i najzad stvorio mašinu koja je upredala po 8, a kasnije i po 26 niti. Ova mašina se zvala predilica.

U toku narednih 20 godina još 3 pronalaska stvorili su od Engleske industrijsku zemlju. Četiri godine posle Hargrivsovog uspeha, ser Ričard Arkrajt je napravio mašinu za pređu koja je zamenila ljudsku ruku. Ova mašina je najpre radila na pogon konjskom vučom, a kasnije pomoću točka koji je pokretala voda. Oba pronalaska kombinovao je Semjuel Krompton i ta mašina je nazvana mašina za pređu.

Edmund Kartrajt je 1785. izumeo još jednu novinu: mehanički razboj. Do tada su se tkanine tkale na ručnim razbojima, a Kartrajt je pronašao kako da se ovaj posao obavlja mehanički. Tada niču fabrike sa mašinama, a Engleska postaje veliki izvoznik štofova.