Franc Jozef Hajdn je rođen u Austrijskom selu Rohrau 1732. godine.
Još kao dete je ispoljavao sposobnost i talenat za muziku. U  školi u Hajdenburgu pohađao je časove čembala, violine i pevanja. Kasnije se upisao u školu za dečake Sveti Stefan, zbog insistiranja Georga Rojtera (kompozitora, kojeg je Hajdn veoma cenio). 1749. godine sa svojih 17, mora da napusti školu zbog mutiranja i to mesto ustupa svom mlađem bratu Mihaelu. Da bi preživeo morao je da svira u malim orkestrima i da pomaže horovima. Pisao je kraće kompozicije za orkestar (menuete). Hajdn je bio veliki optimista i njegove kompozicije su odisale živahnošću, veseljem i humorom.

Posle nekog vremena upoznaje libretistu Metastasija, koji mu pronalazi par učenika, koje je Hajdn podučavao. 1759. godine zapošljava se u službu grofa Morzina, za čiji je privatni orkestar komponovao svoju prvu simfoniju.
Ubrzo, 1761. godine odlazi da radi u službi mađarskog kneza Paula Antona Esterhazija i njegovog brata Nikole, gde će ostati narednih trideset godina.

Živeo je mirnim i povučenim životom u Mađarskoj, nedaleko od Austrijske granice. 1760. godine se oženio starijom ćerkom jednog vlasuljara, koja uopšte nije htela da razume umetnost, kojom se Hajdn bavio.

Ali je Hajdn ipak doživeo svoju pravu ljubav. To je bila Luiđija Polceli supruga violiniste iz orkestra. To je bila simpatija bazirana na sažaljenju.
Posle smrti njihovih supružnika, Luijđija nije htela da ostane sa Hajdnom, već se udala za pevača iz orkestra. Ali  ga je zamolila da se brine o njenom detetu i da ga muzički podučava.

Za vreme koje je Hajdn proveo u Mađarskoj, za trideset godina napisao je šezdeset simfonija, četrdeset gudačkih, trideset klavirskih sonata i jedanaest opera. Na dvoru u orkestru imao je dosta obaveza. Morao je da komponuje po želji kneza, da daje časove kneževoj porodici, da bude odgovoran za sve instrumente, da pazi na urednost i disciplinu svih muzičara na dvoru i da priprema proslave.

1781. godine upoznaje Volfganga Amadeusa Mocarta i priznaje da je Mocart veliki genije, ali da je šteta što nije prihvaćen. Iako stariji, Hajdn priznaje da je mnoge stvari naučio od Volfganga.

Dosta je putovao po Evropi.U Englesku je išao dva puta 1791/92. i 1793/94. godine. Tamo su ga proglasili doktorom muzičkih umetnosti.
Na povratku je svratio u Bon i upoznao Ludviga Van Betovena.
U Austriji je 1809. godine umro.