"Mama, mama, pogledaj šta sam našao!" - uzviknuo je Stevica.

"Šta, sine?"

"Kraj susedove ograde ležao je ovaj jadni ježć, sav promrzao. Mogu li ga zadržati u kući? Zvaću ga Bocko!"

"Stavi ga pored ognjišta, - rekla je mama - da se razgreje, a ja ću mu sipati mleko u tanjirić".

Malo-pomalo ježić je oživeo, a onda je isturio šiljastu njuškicu i slatko polaptao mleko.

Već sutradan Bocko je bio veseo kao i svi drugi ježevi kad im je dobro. Stevica se igrao s njim, ali ga je majka upozorila:

"Jež treba da živi u slobodi, u šumi, nemoj ga mnogo gnjaviti. A kad sneg okopni, odnesi ga natrag u njegovo boravište."

Tako je i bilo. čim je snega nestalo, Stevica je odneo Bocka u šumu i pustio ga na slobodu.

Ilustracija: Igor Marinković