Jednu staru drvenu cipelu bacili su na smetlište. Bila je već izlizana, uz to i prljava, ali najgore je bilo to što se njena parica slomila. A jedna cipela, zna se, nikom ne treba.

"Oni su me bacili, - razmišljala je drvena cipela - ali ja se ne osećam beskorisnom. Moram oprobati sreću."

Teko se drvena cipela otisnula i kliznula niz sneg. Malo posle naišao je jedan dečak i ugledao cipelu.

"Baš mi tako nešto treba! - uzviknuo je. - Po podne je takmičenje u raznim veštinama. Pokazaću drugovima šta umem!"

Kod kuće je oprao i očistio drvenu cipelu, pa je lepo išarao, a u sredinu stavio katarčicu sa jedrom. Tako je od stare cipele postala nova jedrilica.

Na takmičenju je osvojio prvu nagradu, a mala drvena cipela bila je srećna što je opet postala korisna.

Ilustracija: Igor Marinković