Svake večeri, čim se smrači, u Marinkovu sobu doleti sova Mudrolija i počne da izgovara razne mudre reči. Mnogo je uobražena na svoje znanje:

"Marinko! Ko radi ne boji se gladi!"

Marinko ćuti i čita.

"Marinko! Kako ko radi, onako i prolazi!"

A onda se Marinko okrene sovi: "Znam ja te lepe narodne poslovice, Mudrolijo, ali znaš li ti onu: Koji mnogo diže nos, taj će skoro ići bos!"

"Hu-huuu! Baš si ti neki neučtiv Marinko!" - ljuti se sova, ali iduće večeri opet dolazi da malo promudruje.

Ilustracija: Igor Marinković

Prethodna stranica