U jabučaru je mnogo jabuka, među njima i jedna stara, koja se već počela da suši. "Protiču moji poslednji dani, - šumila je ona lišćem. - Ni ptice mi više ne sleću na grane niti kljucaju moje plodove, kao da su kiseli i divlji!"

Jednog oktobarskog dana mali crvendać je sleteo na staro drvo, umoran i gladan. Kljucnuo je jednu jabuku i mnogo mu se dopala. "Odavno nisam okusio tako sočnu i slatku jabuku!" - rekao je.

"Govoriš li iskreno, mali crvendaću?" - zapitala je jabuka.

"Zašto bih te lagao? Na tebi mi se toliko dopada da ću sviti gnezdo!"

"Hvala ti, dragi moj! - obradovala se jabuka. - Ti i ne slutiš da me svojom pažnjom i ljubavlju vraćaš u život!"

I kad je granulo proleće, nov život je ušao u staru jabuku. Rascvetala se toliko da su svi dolazili da joj se dive. A u jesen su joj se grane povile do zemlje od slatkih plodova.

Ilustracija: Igor Marinković

Prethodna stranica