U dubini velike šume, dobro skrivena od pogleda, mama-lija je donela na svet jedno lisiče. Bilo je zlaćasto-ridjasto i prilično hrabro, pa ga je nazvala Žiško.

Nije prošlo mnogo dana, a žiško reče svojoj roditeljki: "Odoh ja da prošvrljam šumom, da je upoznam!"

"Zar se ne bojiš sam?"

"Svako ko dirne Žiška opeći će se kao o žišku!" - hrabro reče mališa.

Lutao je tamo-amo, a onda video neko čudno stvorenje kako spava pod drvetom. "Ko si ti?" - probudi ga.

"A ti? - trže se stvorenje, a onda uzviknu: - Pa ti si mala lisica!"

Tako su se sprijateljili dečak Ratko i mali lisac Žiško. Nisu daleko odmakli, kad začuše strina-Sovinu huku: "Huuu! Spasavajte se! Lovci jure Žiška!"

I zaista, začu se lavež pasa i povici lovaca. "Bežimo, Žiško!" - uzviknu Ratko. Ali, Žiško je bio mali, pa ga Ratko uze u naručje i prepliva potok - da zavara pse.

Tamo su sreli drvoseče, koji su ih zaštitili. Tako se Žiško spasao, upoznao šumu i stekao dobrog drugara.

Ilustracija: Igor Marinković

Prethodna stranica