Mali
Jova jedio se
Što
je tako mali,
Popeo
se na stolicu
Pa
se, visok, hvali.
Jedio
se mali Jova,
Što
nema brkova
Nagario
nausnice:
"Sad
sam čika-Jova!"
Mali
Jova silom htede
Da
je čovek stari
Pa
metnuo preko nosa
Neke
naocari.
Od
kudelje napravio
Dugu
sedu bradu,
A
ogrno dedin prsluk
Da
ga ne poznadu.
|
|
P’
onda reče: "Poč mi dajte,
Vi
koji ste mali!"
A
drugovi kad videše,
Svi
ga ismejali.
Mali Jova pokunji se
od
srama i stida:
A evo ti starog dede,
Pa mu prsluk skida:
"Dole,
jovo, sa stolice,
Skidaj
naočari,
Utri
brke, skini bradu,
Ti
još nisi stari!
"Svašta
ima svoje vreme,
Onda
lepo liči,
Što
j’ od Boga kome dato,
Nek
se time diči"!
|
