Čudna Šuma

Nevaljali Vuk

Porodica vukova kod Lije je stigla,
tata, mama, sin i ćerkice tri,
devojčice fine, lepo vaspitane,
pravi primer porodice pune ljubavi.

Ali, njihov dečak jedan problem ima,
nikako se ne uklapa u društvo u školi,
vršnjaci se njegovi guraju i tuku,
ismevaju ga grubo, a njega to boli.

Malog Vučka roditelji, a i sestre vole,
ali njemu treba i društvo vršnjaka,
od kako ta škola postoji u šumi,
nije bilo tako loših, nevaljalih đaka.

Da bi i on bio prihvaćen u društvu,
počeo je da se vrlo ružno vlada,
bezobrazluke i neke ružne reči
sestrama svakodnevno upućuje sada.

Lisica je već videla o čemu se radi,
pa vučice poslužila sokićem od zove,
a malog je Vuka pogladila po glavi,
govoreći mu tiho mudre reči ove:

Drago dete, nije lako biti sam u društvu,
ali svako društvo biraj prema sebi,
sa nevaljalcima nemoj istim putem ići,
jer nikada neće biti prijatelji tebi.

Porodica uvek tu je kad ti nešto treba,
kao izvor snage, dobrote, ljubavi,
oni su te naučili da dobar drug budeš,
a jednom će doći prijatelji pravi.

Zamislio se Vučić, nije bilo lepo
kako se ponašao, što loš brat je bio,
ali nije kasno, shvatio je grešku,
trudiće se, biće dobar, čvrsto je rešio.