ZAGONETKE

Srce mi je dugo:
Od pete do glave, -
I još malo viri,
Viri više glave.
Da mi nije srca moga,
Ne bi mene na sto metli,
Ja i moje srce
Umiremo svetli.

Pred tobom leži polje,
Sasvim je bele boje,
I čeka crnu kišu
Iz desne ruke tvoje.

On ide, ide, ide, -
Niko mu trag ne vide,
Idući reže, seče, -
A nikad krv ne teče.

Jest i ja sam čekinjasta
Kao svinjce isto,
Al’ bez mene ni u koje
Društvo ne bi pristo;
Ja ti držim kapu, čizme
I odelo čisto.

Znam ja jednu loptu,
Znaš je i ti đače,
Kad udariš o zemlju,
Neče da odskače.

Ako hoceš da je duže
Podržiš u ruci,
A ti onda rukavicu
Na ruku navuci.

Ta je lopta bela,
Kao šecer da je,
Nit’ je koža, nit’ je čoha ...
Dakle, od čega je?

Ja sam nešto zdravo belo,
I piće sam, a i jelo,
Znam da neće nikog biti
Ko me neće pogoditi;
I baš zato moram reći:
Neka ćute oni veći,
To je zdravo lako za nji’,
Pogadajte vi najmanji!

Puna soba crna testa, -
Dode crven crvak
Sve pojede smesta.

S proleća ti oči sladim,
U leto te hladim,
U jesen te hranim
A zimi te od hladnoće branim.

Od malog sam prsta tanji,
Od dan do dan bivam manji.

Telo mi je drveno,
Srce crno, kameno.

Ja sam ono đaku,
Što je plug težaku.

Čekaj, čekaj, mali, - de, ovamo hodi,
Pa ako si momak, ovo mi pogodi:
Reci: kol’ko ima na čoveku glava?
Kol’ko ima krila u goluba tvoga?
Kol’ko ima lista detelina trava?
A u konja vranca kol’ko ima noga?
Koliko prstiju ima tvoja šaka?
Kol’ko ima u Dunavu raka?
A na žabi kol’ko ima dlaka?

 

(Jovan Jovanović - Zmaj)