Uvek su me terali da budem kao ostali:
Da budem nebitan stvor ( k’o s kruške pao )
za koga niko nikad nije čuo
i da umrem kao da nisam ni postojao.

Ali ja na drugi način gradim svoju sreću
znam kako bi trebalo al’ baš tako neću!

Teraju me čak i da pišem pesme s rimom
i gde je tu onda pesnička sloboda
kad moram da lupam glavu
da bih pronašao rimu pravu.

Ja na drugi način stvaram svoju sreću
znam kako treba ali baš tako neću.
Neću!
Tačka!

      Napisao: Darko Milenković
O.Š. "Stefan Nemanja"