Alaje lep ovaj svet!

Pre 4,5 miliona godina

Kroz tamu vasione munjevito je jurio svemirski brod ogromne veličine. Čudno osvetljen, prolazeći razbijao je monotoniju neobične svemirske harmonije. Metalne pločice kojima je bio obložen, štitile su ga od udara sitnijih nebeskih tela koja su nadolazila. Žurno prolazeći između planeta i ostalih nebeskih tela, ostavljao je mutan trag koji se polako gubio u crnilu vasione. Iako ogroman, ipak je on bio samo trun u ogromnom svemirskom prostranstvu.

Ličio je ovaj svemirski brod na druga nebeska tela, ali je bilo jasno vidljivo da su njega napravila neka živa bića. U unutrašnjosti broda nalazila su se bića slična današnjim ljudima. Napustivši svoju planetu, koja je postala nepogodna za život, pošli su u potragu za novim staništem, koje bi ličilo na njihovu planetu pre uništenja. Bio je to samo jedan od brodova koji su krenuli u ovakvu potragu. Ostali brodovi su krenuli u drugim pravcima. Posada broda već duže vreme je posmatrala ekrane kompjutera, nadajući se da će ugledati planetu na kojoj bi mogli da se nasele. Ljudi iz broda postajali su zabrinuti. Goriva, hrane i vode bilo je sve manje. Predstojeći zvezdani sistem bio je njihova zadnja šansa. Ako ovde ne nađu pogodno stanište, neće imati goriva za dalje putovanje.

Taj zvezdani sistem bila je baš ova naša galaksija. Zbog nedostatka goriva, brod se kretao veoma sporo. Uzrujanost putnika i posade bila je sve veća. A onda, odjednom su na ekranima ugledali prvu planetu koja je bila pogodna za život. Polako su se spustili na nju. Ugledali su izvanredan prizor:
U daljini planine prekrivene snegom. Oko njih mnogo vrsta predivnog drveća: velika jarkozelena, manja svetlozelena. Dolinom je proticala reka izuzetno čiste i bistre vode, koja je malo dalje sa jednog uzvišenja silazila u dolinu praveći prelep vodopad. Neobične životinje kakve posada broda nikad nije videla, nisu ih napadale, samo su mirno nastavile svoj put.

Kapetan broda je uzviknuo: »Ala je lep ovaj svet! Ova planeta je čak lepša od naše, kakva je nekad bila. Ovde ćemo se naseliti…«

2511. god. nove ere

Prenaseljen grad. Na planinama nema više snega. Nema ni drveća. Nema više ni reka, onoliko kao nekada. Zbog uništenog ozonskog omotača Sunce je spržilo mnoge biljne vrste, a i životinja je sve manje.Ono što nije uništilo Sunce, uništio je čovek.

Istorija se ponavlja. Predivna plava planeta nema više ništa od onoga što ju je nekad krasilo. Ljudska civilizacija rešila je da napusti ovu planetu, i krene u potragu za novim staništem. Ljudi ulaze u hiljade svemirskih brodova. Da li će uspeti da nađu novi dom u neistraženom svemiru? Da li će, ako ga nađu, ponovo početi sa uništavanjem?

Pri ulasku u svemirski brod,jedan pisac je zabeležio: »Možda je i ova planeta nekad nekome bila lepa…«

Dušan Milenković VI/5
OŠ »Stefan Nemanja« ,Niš