Još pre dva dana dala mi je pozivnicu. Uhvatio sam je kao smrdljivu čarapu, palcem i kažiprstom, i ubacio u ranac. Ali u čiji ranac? Ubacih je lepo u ranac druga sa kojim sam sedeo. A taj moj drug je slučajno bio "ruski tenk" i ako sam hteo da se domognem pozivnice morao sam da to uradim brzo ,dok njega nema. Ali, kao baksuz sam rođen i baksuz ću uvek biti. Evo i njega. Spazio me. Otvorio sam usta da mu objasnim... Usta mi je zatvorila njegova medveđa šapa koja me je "samo upozorila da ne brčkam po tuđim stvarima".
I, došao je taj dan. Satima sam visio pred ogledalom. Sve mora da bude savršeno. Kupio sam joj brdo poklona... Roditelji će da me ubiju kad saznaju koliko sam novaca potrošio. Cifra je četvorocifrena, ali nema veze... Sve poklone ću da stavim u tri kese (ili tri džaka). Uprtio ih na leđa (kao Deda Mraz)i krenuo.
Krrrrrk. O, ne! Majka mi se vratila... Sada kada me nagizda sa svim i svačim... Moram da nestanem, i to brzo!
Malo sutra! Uhvatila me i naterala da se presvučem. Kada sam obukao majicu koju mi je ona spremila (jer je ona koju sam ja izabrao "toliko smrdela na znoj da ne može da se diše" po njenom stručnom mišljenju ) bacio sam pogled na moj džak . To više nije bio džak. Ona je sve spakovala u ukrasni papir i čak spremila pun buket ruža.
BUKET RUŽA?!
Ubiće me sram! Očajnički sam pokušao da je odgovorim, a ona ni da čuje. Kada sam joj rekao da ću da ga bacim spakovala ga je sa najvećim poklonom. Ja i moj dugačak jezik. Na kraju me je toliko naparfemisala da sam se skoro ugušio.
Izašao sam napolje. Pošto nisam imao pozivnicu nisam znao kada je rođendan pa sam žurio da ne zakasnim. Ubrzo sam se dao u trk. Posle mnogo lutanja pronašao sam njenu kuću. Uplašio sam se da nisam slučajno promašio dan. Ali, šta je tu je, već sam tu i nema povratka. Pozvonio sam i ušao. I, evo i nje na vrhu stepenica. Bila je sva raščupana, još u pidžami, sa papučama na bosim nogama. Krenuo sam da joj čestitam rođendan... Sapleo sam se o moje kilometraske pertle koje mi i obično vise. Pokloni su mi izleteli iz ruke pravo pred njene noge, a ja sam poljubio patos. Posle sam joj na vrat-na nos čestitao rođendan i ušao u njenu kuću ni ne usuđujući se da je pogledam u oči. NJena majka se prijatno iznenadila videvši buket, a ona se zacrvenela od glave do pete (glavu sam joj video , a za petu pretpostavljam) valjda zbog vrućine, jer je ovde bilo prilično vruće. Čekali smo ostale goste u miru i tišini. Ja sam sedeo na trosedu, a ona preko puta mene. Gledao sam na istok-kroz prozor, a ona na zapad-kroz vrata (ko tele u šarena vrata ). Tu tišinu jedino je remetila njena sestra koja je izgleda rešila da mi zagorča dan. Pitala me sve i svašta i sama odgovarala na njih. Kada su ostali došli pričao sam malo sa njima (sa nekim dečacima iz mog odeljenja, sa njom i sa njenom sestrom nisam prozborio ni reči).
Kada sam stigao kući nisam znao ni gde sam išao ni šta sam radio. Posle mi je samo bilo muka (da li od ljubavi ili od koka –kole nisam znao ). Pre spavanja sam zapisao u svoj dnevnik:
",U ljubavi mnogo trošiš, juriš, nisko padaš, ponižavaš se, onda ti je neprijatno, pa zaboraviš na sve, i na kraju ti je uvek muka."




Autor: Darko Milenković
O.Š. "Stefan Nemanja" Niš

Prethodna stranica