Utopio se pop koji nije ruku dao

Ukrcaju se u jedan čun pet šest prostaka i jedan pop da se prevezu preko jedne rijeke iliti blata, dok ta jedan mah puhne žestoki vjetar i izvrne se čun te svi u blato. Po sreći svi su znali plivati do samoga popa, dok načnu se topiti, te se svaki od njih uhvati za čun i prepliju na drugu stranu. Kad se vrate kući, kažu i popadiji sve kako je bilo, i da se pop bez pameti i bez potrebe utopio. Stane u sav plač popadija kukati kao kome je nevolja, pak ih zapita: "Kako se utopi?" A oni joj odgovore: "Kad se izvrnu čun, i mi svi u vodu panusmo, svi jednogrlice zavikasmo: "Daj pope ruku! daj pope ruku!" i on mogaše lasno dati tek da hoćaše, ma ne dade i u toliko se utopi. "Znam ja kukava kukavica" reče popadija "da je tako, ma da ste mu zavikali: "Na, pope, ruku, hoćaše skapulati, jer je vazda (teško mene!) naučio uzimati, a ne davati."