Polagano, slovo po slovo, i pred Smitovim očima je oživljavao junak najstarijeg epa na svetu, sada već svetski poznat Gilgameš. Pored izuzetno lepih opisa fantastičnih avantura kroz koje je ovaj junak i div prolazio, ep je zanimljiv i po ideji o večitoj čovekovoj težnji da dosegne besmrtnost, ali i o neminovnom suočavanju sa smrću i tugom zbog gubitka najbližih.

Gilgameš u borbi sa lavom, umetnička predstava na glinenom stubu

Između ostalog, Smit je sa pločica dešifrovao nepotpunu priču u bogu Eu koji je potopom kaznio čovečanstvo za počinjene grehe. I upravo je to najviše uznemirilo englesku crkvu i javnost, jer je ukazivalo na to da je biblijska, tačnije starozavetna, priča o Noju i potopu u stvari preuzeta od Sumera.

Trebalo je pronaći klinaste pločice koje su nedostajale da se priča upotpuni, a Džordž Smit se osmelio da poduzme ovaj poduhvat. Tokom četiri meseca tri puta je putovao u Mesopotamiju, današnji Irak, i sakupio više od 3 000 pločica zaboravljnih u ruševinama drevnog grada Ninive i od njih odvojio 380 odlomaka koji su dopunili priču o potopu. Detalji su dokazali da je sumerski napis zaista izvor i praverzija biblijske priče sa istom tematikom.

Nakon ovog senzacionalnog otkrića Džordž Smit je nastavio da se bavi istraživanjem Istoka. Umro je mlad, u 36.-oj godini, od kolere.

Prethodna stranica